Човечанство од Месеца дели девет година

Следећа пилотирана експедиција на Месец могла би бити организована већ 2021. године. САД планирају да ка нашем природном сателиту пошаљу космички апарат Orion MPCV. Планира се да ће бити лансиран помоћу нове ракете носача тешке класе (Space Launch System односно SLS). Та експедиција могла би означити почетак нове фазе истраживања свемира. Или још једном потврдити да за човека у свемиру засада нема задатака.

Технички елементи тог програма, између осталог пилотирани апарат Orion, „преселио се“ у следеће планове НАСА под новим именом (Orion Multi-Purpose Crew Vehicle, вишенаменски пилотирани апарат Orion). Сада се планира његово коришћење скоро у свим пилотираним програмима, од летова ка Међународној свемирској станици, па до експедиције ка Марсу. Уосталом засада будућност тог система је прилично нејасна, пре свега због тога што не постоји прецизни циљ.

Два прва лета SLS и летелице Orion MPCV заказани су за 2017. и 2021. годину. У току прве експедиције (EM-1, Exploration Mission–1 односно истраживачка мисија) планирано је „испитивање критичних елемената, као и функционисања апарата у одговарајућој околини пре првог лансирања система“. Предвиђено трајање лета је 6–10 дана. Планирано је да ће апарат обићи око Земље, изаћи на трајекторију лета ка Месецу, обићи Месец и вратити се на Земљу са слетањем.

Друга истраживачка мисија (EM-2) неће се значајно разликовати од прве у погледу техничких детаља. Али би летелицом Orion MPCV могла путовати посада од највише четири особе. Апарат би у близини Месеца провео три или четири, а не један дан. Очекује се да ће се летелица налазити у високој орбити (1000–3000 км) ради уштеде горива. Затим ће се вратити на Земљу.

Следеће лансирање SLS, планирано за 2022. годину, још мање је одређено. Постоји могућност да ће бити повезано са евентуалном изградњом нове свемирске станице Exploration Gateway Platform, која би била смештена у Лагранжовој тачки L2 (1,5 милиона километара од Земље) и користила се као међустаница за експедиције ка Месецу, астероидима и Марсу. Gateway Platform била би склопљена на Међународној свемирској станици, а затим би кренула ка својој крајњој дестинацији. Треће лансирање SLS имаће за циљ да се на МСС допреми опрема за моторе за нову станицу. Пројекат Gateway Platform засада није одобрен.

У буџету НАСА за 2013. годину (око 17 милијарди долара) радови на овом систему чине око 3 милијарде: пројектовање апарата Orion коштаће око 1 милијарде долара у 2013. финансијској години, док ће SLS коштати 1,4 милијарде, а копнени системи око 400 милиона. Осим тога, отприлике 3 милијарде чине трошкови одржавања МСС, и то без трошкова програма комерцијалних лансирања. Укупан износ свих трошкова може се упоредити са научним буџетом НАСА: нешто мање од 5 милијарди долара.

Међутим програм пилотираних летова НАСА остаје доста неодређен због тога што нема јасне циљеве. Засада главно „уточиште“ космонаута и астронаута остаје МСС. Коришћење комбинације SLS–Orion за снабдевање те станице пак није много сврсисходно. Превелика је тежина терета који се може лансирати у орбиту помоћу те ракете носача. Она чини око 70 тона или 120 тона, у зависности од конфигурације, док је за летове ка МСС довољни апарати који преносе далеко мање тежине. Осим тога, донета је скоро коначна одлука да се за потребе одржавања станице користе услуге комерцијалних „превозника“. Недавно је успешно завршен лет комерцијалне теретне летелице Dragon произвођача SpaceX. Дакле циљеви SLS система налазе се далеко ван Земљиних орбита. Али ти циљеви засада нису прецизно формулисани.

Олга Закутњаја,