Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи о новим европским реалијама

Пре 20 година ступио је на снагу Уговор о конвенционалним оружаним снагама у Европи. али његова припрема и ратификација десили су се много раније. У она време када су на континенту постојали Совјетски Савез и Варшавски уговор, који је обједињавао социјалистичке земље, њима се, као што се зна, супротстављао блок НАТО-а.

Од тада се геополитичка ситуација кардинално променила. Бивше земље Варшавског уговора модернизују армије већ по НАТО стандардима. Међутим у погледу Русије и даље се нуди застарели правилник контроле наоружања.

Споразум је ограничио број тенкова, артиљерије, бојевих авиона и друге технике дуж линије додира војно-политичких блокова. Све то се чинило како би се искључила могућност изенадног напада и вођења масовних офанзивних дејстава на континенту.

У децембру 2007. године Русија је обуставила своје учешће у уговору. При томе после неколико покушаја да унесе у њега иземене у складу са реалношћу. Али земље НАТО-а су одбијале да ратификују адаптирани документ. Међутим земље Балтика које су ступиле у НАТО нису се придружиле уговору. Настала је апсурдна ситуација. Официри Литваније, Летоније и Естоније у саставу НАТО инспекција могли су да дођу, на пример у Каљининградску област и да проверавају постојање тешког наоружања. А руски официри нису могли да врше узвратну посету. Затим су се формирале нове државе на Балкану, где сада постоје базе земаља алијансе, подсећа одговорни уредник листа Независни војни преглед Виктор Литовкин.

- Све се променило и овај уговор се не може вратити. Тим пре ако на Западу не признају постојање Абхазије и Јужне Осетије као самосталних држава у Европи. Данас се не може склопити нови споразум због америчког тактичког нуклеарног наоружања које је ван Уговора о конвенционалним оружаним снагама у Европи. А у Русији нема таквог оружја на туђим територијама. Зато је много препрека за склапање новог уговора који не би био начин притиска Запада на Русију.

По мишљењу експерата, нови уговор треба не само да узима у обзир број тенкова и топова, већ и америчке системе ПРО Иџис за бродове који ће бити базирани у Средоземном, Балтичким или Норвешком мору. И за сличне системе који треба да буду постављени у Пољској, Румунији и другим европским земљама. Између осталог треба узети у обзир и то да реалне опасности од напада на неку државу Северноатлантске алијансе у Европи просто нема.