Сајбер-рат: поље битке Земља

НАТО започиње годишње војне маневре Cyber Coalition: од 13. до 16. новембра учесници блока ће увежбавати сарадњу у условима сајбер-рата. Планови виртуалних напада који могу противнику да нанесу реалну штету разрађују се у многим земљама. Највећа опасност је у томе што глобалне последице сајбер-напада могу да буду непредвидиве, а припрему за њих је практично немогуће контролисати или ограничавати међународним споразумима.

Према сценарију ратних игара хакерском нападу од стране условне афричке земље подвргавају се два члана НАТО-а: Мађарска и Естонија. На један од мађарских градова пада војно-транспортни авион, изведен из строја компјутерским вирусом. Истовремено непријатељи воде сајбер-напад на најважније објекте инфраструктуре Естоније. НАТО одређује противника и наноси му комбиновани узвратни ударац у реалном и сајбер простору.

Експерти претпостављају да под „афричком“ земљом агресором НАТО има у виду Русију. Али остаје загонетка како НАТО уопште може да одговори на сајбер-напад, говори директор Центра за друштвнено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.

- Ако НАТО жели да спроведе узвратни сајбер-напад, ради тога је потребно време, то је немогуће организовати брзо. Ако земље НАТО-а желе да нанесу војни ударац истој тој држави одакле је потекла опасност, то је такође смешно. Зато што сајбер-напад може да буде организован из било ког места, између осталог из САД, са сервера. Мислим да је циљ ових маневара прилично провокациони, то је у целини у токовима погоршања односа између Русије и НАТО-а.

Водеће земље Алијансе озбиљно прилазе питањима сајбер-безбедости. Од краја прошле године немачка армија се налази у стању потпуне готовости за вођење сајбер-рата, саопштили су немачки медији. Сабер-команда бундесвера се базира у Гелздорфу код Бона. Фромирање одреда је започело 2006. године, његова основа је група стручњака формирана ради заштите компјутерских ситема будндесвера од напада хакера. У Великој Британији на бази универзитета Де Монфорт у граду Лестер покренут је пројекат припреме програмера за контраобавештајну службу Ми5 и спољну обавештајну службу Ми6. Крајем октобра шеф Форин-офиса Вилијам Хејг је објавио да се за овај програм сакупљају млади уди „генерације Xbox”, тачније гејмери.

У целини, по експертским оценама, могућности за вођење сајбер-рата данас има од 20 до 30 земаља. Најпознатији пример ефикасног сајбер-напада на међудржавном нивоу сматра се примена америчког вируса Стакснет, који је у Ирану погодио систем управљања центрифугама, које производе обогаћени уранијум. Такође је чувен вирус Флејм, који је више пута нападао компјутерске мреже у истом том Ирану.

Већ је сасвим јасно да читава сфера информатике у размерам апланете представља огромно поље битке, уврен је војни аналитичар Александар Холц.

- Мислим да је савремена цивилизација овде врло осетљива. Зато што информационе технологије управљају скоро свим сложеним процесима, почев од градског водовода у развијеним земљама, или регулисања саобраћаја, па до нуклеарних централа,авијационог саобраћаја и слично. Упад у ову сферу и нарушавање ове делатности прети најтежим последицама. Мислим да сада пролазимо само почетне фазе рада над тавким наоружањем.

Оснивач највеће антивирусне компаниеј у Европи Јевгениј Касперски сматра да само међународни споразум може да забрани војницима да разрађују вирусе и некако нивелише потенцијалну опасност у глобалним размерама. Различити прилаз земаља питањима инфорамционе слободе за сада не пружа реалне шансе да се склопи било какав споразум, који би спречавао разрађиваче борбених вирусних програма. Читав свет ће постепено постати талац сајбер-простора.