Клуб амбасадора „Гласа Русије“ о перспективама интеграције

Украјина је заинтересована за Царинску унију, али неће моћи да учини избор у скорије време, рекао је амбасадор Украјине у Русији Владимир Јелченко. Перспективе евроазијске сарадње, изазови и проблеми са којима се суочава регион били су теме треће седнице Клуба Амбасадора „Гласа Русије“.

Интеграцијски процеси су неопходни за економски развој. То је пут којим се данас крећу земље евроазијског региона. На овом поднебљу већ постоји Царинска унија Русије, Белорусије и Казахстана и Јединствени економски простор. Осам земаља: Јерменија, Белорусија, Русија, Украјина, Казахстан, Молдавија, Киргистан и Таџикистан, потписало је уговор о зони слободне трговине ЗНД. Али, Киргистан и Таџикистан још увек ратификовали тај уговор. Први заменик министра иностраних послова Русије Андреј Денисов сматра да има разлога за очекивања да ће се то догодити до краја године:

-  За нас је од великог значаја потписани уговор о зони слободне трговине у оквиру ЗНД. Већи део земаља, укључујући скоро све земље које су присутне овде, већ је испунио унутрашње државне поступке који су неопходни да би уговор ступио на снагу. Рачунамо да ће и остале државе које су потписале уговор завршити те поступке до краја године. Очекујемо да ће уговор учинити да трговинско-економски односи на простору ЗНД постати транспарентни и предвидљиви.

Царинска унија већ има доста резултата које може показати као позитивне ефекте интеграције: за годину и по дана колико постоји промет роба између Белорусије, Казахстана и Русије порастао је скоро за 40 одсто. Од тог раста директно зависи отварање нових радних места. Пошто је прокоментарисао успехе Царинске уније, Андреј Денисов је рекао да њене чланице немају намеру да се задовоље резултатима који су већ постигнути:

- Зона слободне трговине је простор који настаје када се неколико држава договори о укидању царина и препрека за робе које се међусобно размењују. Царинска унија је један виши степен унификације трговинске политике, при чему се формира заједничка царинска „ограда“ око целе територије тих земаља. Следећи корак јесте Јединствени економски простор. То је реализација начела „четири слободе“, а то су слобода кретања роба, капитала односно инвестиција, услуга и радне снаге. Царинска унија важи само за трговину робама. Један виши степен интеграције који можемо видети на примеру ЕУ јесте организација регионалне и економске интеграције. Очекује нас још доста посла пре него што ћемо моћи да постигнемо тај облик интеграције. Али, то јесте циљ који смо себи поставили.

Интеграцијске структуре су отворене за друге државе које би могле постати њихове чланице. У току су преговори са Киргистаном и Таџикистаном. Никоме се не намеће избор да ли да се угледа на Европу или на Азију – на Европску или пак Царинску унију. Из овог аспекта, учеснике и новинаре занимало је да чују став Украјине. Заједничко тржиште Царинске уније данас чини 170 милиона људи. У случају да му се Укјрајина придружи, прешло би границу од 200 милиона људи. Украјински експерти тренутно процењују моменталне и дугорочне предности и недостатке приступања ЕУ и ЦУ, објаснио је амбасадор Украјине у Русији Владимир Јелченко. Уосталом и сада се може доћи до закључка: Кијев неће моћи да оцбије ни једну ни другу опцију.

- Због географског положаја Украјине никада нећемо моћи да изаберемо само једну опцију. Пре пет година наш трговински промет са ЕУ био је већи од промета са свим земљама ЗНД. Данас је ситуација обрнута: око 43 одсто чине Русија, Белорусија и Казахстан. Неких 90 одсто тог броја чини трговина са Русијом. Удео трговине са земљама Европске Уније сада је мањи од 30 одсто. При томе, први број је у порасту док је онај други у опадању. Али не бисмо смели заборавити да живимо у условима економске кризе.

Украјина је заинтересована за један модел сарадње и са ЕУ и са ЦУ која би за њу била једнако погодна. Јелченко каже да се његова земља нада да ће за себе наћи место „и у једној и у другој унији“.

За 2015. годину планирано је покретање Евроазијске економске уније. Очекује нас велики посао на подручју унификације правила. Али експерти из Русије, Белорусије и Казахстана сматрају да нема директних изазова који би могли спречити те амбициозне економске планове. Уз то, за три године број чланица уније могао би бити пуно већи. Андреј Денисов је рекао да је интеграција један покушај обнављања оног позитиног што је постојало док смо чинили јединствени народно-привредни комплекс.