Изложба ће испричати причу о настанку Кијевске Русије

Настанак Кијевске Русије тема је јединствене изложбе у Историјском музеју Москве, која ће бити отворена до 28. фебруара 2013. године. Изложба се зове „Мач и златник“. Мач је био знак ратника у раном Средњем веку, док је златник био први ковани новац Кијевске Русије. Златник је постао де факто декларација државног суверенитета Русије, која је већ у X веку била једна од моћних хришћанских држава. Руска државност почиње 862. године, када је варјашки вођа Рјурик позван да буде кнез у Новгороду.

Прво што ће посетиоци видети пошто уђу у изложбени простор јесте јединствена хаљина од кинеске свиле која је била власништво словенске племкиње из X века. Хаљина је украшена загонетним орнаментом: грифон који је приказан у седећем положају држи за ногу змаја. Ниједан музеј света не поседује предмет одеће који је толико стар! Хаљина је сачувана само због тога што га је власница чувала у ковчежићу од брезове коре, која не труне и која има антисептичка својства. Поред хаљине у ковчежићу је била још једна, ланена, хаљина, чипка од ланеног конопца и платно од вуне. Ту су изложени и предмети за покућство украшени сложеним орнаментима и богато декорисано оружје.

Посебну пажњу привлачи Јеванђеље које је пронађено пре сто година у поткровљу једног манастира. Та велика књига, претешка да би је могла подићи једна особа, није само чудо калиграфије. Њен дрвени повез пресвучен кожом декорисан је крупним драгим камењем и медаљонима од емајла који приказују свеце. До Јеванђеља је предмет од ништа мање историске вредности, једна мала икона на брезовој кори. По свему судећи у питању је лична икона једног од старих становника Новгорода, где су у ХI веку становници махом били крштени и, што је исто толико битно, писмени. То је потврђено археолошким истраживањима у Новгороду. Пронађене су хиљаде писама на брезовој кори: пословних, љубавних, па чак и ђачких вежби. На брезовој кори су писали и страни трговци, на пример они са Готланда, који су у средњовековном Новгороду имали свој трговачки дом (Gotska gården). Једно писмо, писано рунским словима, а настало у ХП веку, изложено је у оквиру „Мача и златника“.

Кустос изложбе Вероника Мурашова испричала нам је о улози Скандинаваца у Кијевској Русији:

- За разлику од Западне Европе, где су Скандинавци изазивали ужас због својих напада у IX-X веку, у Русији су одиграли сасвим позитивну улогу. Прво, познато је да је Рјурик позван да буде кнез у Новгороду. Он је основао династију кнезова која је владала до XVI века. Друго, Скандинавци су одиграли битну улогу у коришћењу речних трговачких путева јер, као што је познато, били су одлични веслачи. Они су иницирали далека путовања рекама на Исток, у којима је убрзо почело да учествује и локално, словенско становништво.

Чињеницу да су Скандинавци били присутни у Кијевској Русији потврђују и археолошки налази у градовима и гробницама. На пример на изложби у Историјском музеју је изложен скандинавски женски накит. Један од најузбудљивијих предмета је метални део коњске узде, који је потпуно истоветан са уздом из једне краљевске гробнице у Норвешкој.