Забране Интернета

Интернет је био држава са милијардама становника, која није била под контролом ни једне политичке ни финансијске силе. Покушаји да се регулише његова делатност започели су јуче. У Русији је недавно ступио на снагу закон о црном списку сајтова који дозвољава да се блокирају ресурси са противправним садржајем. Експерти који раде у области безбедности ИТ у Русији, сматрају то праведним решењем.

Ево шта је рекао у интервјуу за нашу радиокомпанију заменик руководиоца лабораторије компјутерске криминалистике компаније Груп ИБ Андреј Никитин.

- Држава покушава да заштити своје грађане од других грађана. Зато што Интернет постаје огромно сметљиште, где може да се пронађу негативне информације. Прилично баналан пример је дечија порнографија. Ако се говори о искуству других земаља, постоје реална кривична дела за снимке на Твитеру и Фејсбуку у Великој Британији, без обзира на све разговоре о упоришту демократије. Такође у САД постоје специјалне службе које врше мониторинг друштвених мрежа, пратећи по одређеном скупу речи шта излажу корисници. Наравно, то пролази под изговором борбе против тероризма.

Државе се све више баве праћењем активности корисника Интернета, истиче се у реферату дорпорације Гугл. За првих шест месеци 2012. године власти низа земаља су упутиле корпорацији скоро 21 хиљаду захтева корисника. Руководилац правца за конкурентно извиђање компаније Дијалог-Наука Андреј Масалович наводи основне узроке забрана на Итнернету у разним земљама.

- Узрока је најмање три. Свака власт има илузију да је цензура средство њеног јачања. Други узрок је позитиван. На интреенету постоји огорман број превараната од којих треба ограђивати људе. Трећи узрок је што су специјалне службе разних земаља забринуте због Интернета као трибине за масовне позиве на екстремизам, свргавање постојећег уређења. Тачније, Интернет иступа као апсолутно оружје дестабилизације. Док је Бин Ладен био жив, сваки пролазник на улици га је сматрао терористом бр. 1, мада то није била истина. На списку терориста у САД до данас стоји један исламски проповедник са америчким држављанством који никада није држао у руци Калашњиков. Он просто води виртуалне проповеди за муслимане, после којих људи постају самоубице.

Наш немачки експерт Маркус Бекдал, главни уредник блога Netzpolitik.org, посматра проблем кроз призму људских права:

- Свеопшта декларација људских права била је усвојена пре неколико деценија и потписале су је многе државе. Ипак, овај документ и даље је на снази. У њему се даје одређење права на слободу говора и окупљања. Исти принципи треба да делују у дигиталном простору. У пракси контрола корисника само јача, што крши њихова права на слободу говора и окупљања. Стално се појављују нове полуге контроле и чак цензуре које ограничавају слободу информација.

Ограничења права корисника у Мрежи изазивају код многих чак негодовање. Довољно је сетити се манифестације европљани који су изашли на улице да штрајкуку против забрана слободног скињања филмова и музике. Али без обзира на социјални протест, неки екпсерти сматрају да је немогуће коначно цензурисати Глобалну мрежу. Стопостотних техничких решења за апсолутну филтрацију Интернет-ресурса једноставно не постоје.

Марина Волкова,