Планета Земља се гуши од гасова који изазивају ефекат стакленика

Рекордно загађивање атмосфере Земље шокирало је научнике. У Немачкој су објављени резултати истраживања експерата Института извора енергије, који се обнављају. Према том документу, садржина у атмосфери гасова, који изазивају ефекат стакленика, и даље се повећава.

Немачки научници су фиксирали рекордни ниво индустријских емисија таквих гасова током читавог периода посматрања. 2011. године је у атмосферу Земље доспело више од 37 милијарди тона угљендиоксида, који климатолози сматрају главним узроком промена климе на планети. Око четвртине светских емисија врши Кина. Даље следе САД и Иран. Русија, према проценама експерата, бележи тенденцију смањења емисија.

Експерт Института привредног прогнозирања РАН Борис Порфирјев објашњава то тиме, што је у руској економији дошло до структуралних пргомена, биле су усвојене мере повећања енергетске ефикасности индустријских производњи.

- Јако смањивање емисија је 1990-их година било последица економске кризе, међутим, после 2000. године руска економија је расла. Расле су и емисије. При томе је просечни годишњи темпо раста емисија износио отприлике 0,8 до 0,85 одсто годишње, док је економија расла за отприлике 4 одсто годишње. То су важни резултати структуралних промена, до којих је дошло последњих 20 година на рачун грана, које траже мање енергије. Истраживање немачких научника је било објављено уочи редовне 18. Конференције УН за проблеме глобалне промене климе. Она ће бити одржана од 26. новембра до 7. децембра у главном граду Катара Дохи. Претпоставља се, да ће та конференција разрадити нови споразум о очувању климе на Земљи. Документ ће заменити Кјотски протокол, чији рок деловања истиче ове године.

Критичари Кјота су поново истакли неефикасност тог споразума. Није пошло за руком да се смање емисије гасова, који изазивају ефекат стакленика. Напротив, оне су порасле двоструко у односу на 1990-е године. Заштитници природе истичу да Кјотском протоколу нико није ставио суперзадатке. Основни задатак је био да се скрене пажња светске јавности на проблем климе на Земљи, - каже експерт Руског савеза индустријелаца и предузимача Михаил Јулкин.

- Не може да се тврди да покушај није успео. Ипак су развијене земље углавном испуниле преузете обавезе – смањење за 5 одсто емисија у односу на ниво 1990. године. Емисије су смањене у том делу света. Друга је ствар, што су оне порасле у том делу света, који није имао обавезе. Ја бих истакао да у оквиру механизама чистог развоја за земље у развоју је регистровано око 4 хиљаде пројеката. То значи да милијарда тона угљендиоксида није доспело у атмосферу. Мислим да је то добар резултат.

«Зелени» пројекти, усмерени на смањење емисија у атмосферу индустријских гасова, раде и у Русији. Они су усмерни на утилизацију попратног гаса, на имплементацију нових технологија, коришћење биолошког горива.

Русија, а поред ње Јапан, Канада и низ других земаља, донеле су одлуку да не учествују у другом периоду Кјотског споразума. И то, пре свега зато, што такви индустријски џинови као што су Кина и САД, нису у њему ни учествовали. Међутим, то не значи да Русија одустаје од својих обавеза прелаза на нискоугљенички пут развоја, каже представник Министарства економског развоја Олег Плужников.

- У влади Русије се данас разматра варијанта усвајања унутрашних обавеза ограничења емисија за 25 одсто у односу на ниво 1990-е године. Ту смо испред ЕУ. Надам се, ЕУ ће следети наш пример. Такође се надам да уколико у Дохи такав циљ ако не буде потврђен, онда ће бити бар усклађен. Важно је да Русија иступа са активним ставом.

Русија је заинтересована да нови климатски споразум обухвати максимални број земаља-учесница, - истакао је експерт.