Ради сопственог спаса мораш да спасеш свет - Копти

У недељу 18. новембра, у наше узнемирено доба, на позадини опасности новог копненог рата између Израела и Газе, ступа на дужност нови 118. првојерарх Коптске православне цркве епископ Теодорус

Египатски Копти… Ко су они? Колико их има?

По чему се разликују од других хришћана?

У које друштвене сталеже спадају?

Уживају ли слободу вероисповести?

Шта могу да очекују од нових исламистичких власти, повезаних с организацијом Браћа- муслимани, која је својевремено била извор Хамаса?

И још нешто: неће ли египатски копти бити таоци у туђој игри ради подстицања националног и религиозног фанатизма, који торпедира сваки развој, између осталог, развој међународног туризма?

То су кључна питања, на која је покушао да одговори Александар Прохоров после учешћа у одржаном недавно у Земљи фараона 54. конгресу ФИЖЕТ (Међународне федерације новинара и писаца, који пишу о туризму). Ова Федерација уједињује око хиљаду новинара из 31 земље. Током боравка је Александра и његове колеге пратио коптски водич, који је много причао о коптском хришћанству, коптском језику, коптској култури…

Италијански геополитички часопис Limes истиче да је масакр у Анба Басаби 6. јануара 2010. године, када је погинуло 7 људи, прекретница у односима хришћанства и ислама у Египту. Од тог момента су се Копти осетили не само као мањина коју тлаче, већ и црква, која је жртва прогањања. 12 месеци пре пада Мубарака су харали злочини: убиства, силовања, психолошки притисак, што је водило пукотини у односима између председника и Шенуде Трећег.

Подсетимо, Шенуда Трећи је патријарх Коптске православне цркве, који је преминуо у марту ове године у 88 години свог живота. У току више од 40 година је он био духовни лидер египатских Копта. У младим годинама је он био војно лице, борио се против Израелаца 1967. године. Затим се определио за пут усамљености и молитве у манастиру…

Основна заслуга Шенуде се састојала у томе, што је створио недељне школе, где су млади Копти стицали образовање, које је допуњавало државно. Захваљујући Шенуди Трећем и његовом претходнику Кирилу Четвртом режим Мубарака је формирао владајућу класу, која је уживала поштовање на међународном нивоу. Например, Бутрос Бутрос-Гали, Генерални секретар УН 1990-их година је Копт, као и многи други истакнути делатници земље.

Дакле, ко су они, ти египатски Копти? Које историјске изворе имају? Да ли је у праву италијански Limes, који тврди: Данас у Египту после Мубарака и после парламентарних избора за Копте Браћа-муслимани су непријатељ, с којим треба да се боре?

Питање никако није реторијчко. Нарочито, када се узме у обзир да 18. новембра у веома сложеној ситуацији ступа у дужност нови поглавар Коптске православне цркве…

Не заборавимо да од 83 милиона Египћана 10 одсто су Копти…

Као првојерарх аутокефалне (потпуно независне цркве) Патријарх је за Копте оно, што је Папа Римски за католике. Он руководи епархијама, којих има једно 50, и одређује религиозну доктрину.

Његова права титула је: Папа Александријски и свега Египта, Нубије, Етиопије, Пентаполиса (у Либији) и Патријарх читаве земље, просвећене од стране Светог Марка.

Папа и патријарх коптске цркве је пастир-наследник Светог Марка, који је донео хришћанство на север Африке и умро као мученик.

Реч је о 2000-годишњој историји, о традицији, која је настала много раније од ислама.

Сматра се да су се коптски пустињаци, који су чували древну духовност, настанили дуж пута, којим је Света породица бежала у Мисир.

Ми смо саградили Египат, такав коментар се често чује у земљи фараона.

Египатски копти су потомци оних, ко није прихватио ислам током векова. Како прецизира француски лист Le Figaro, Копти су већина египатских хришћана, који су распоређени по више од 10 различитих цркава. Они воле да себе називају правим Египћанима. Њихов назив потиче од грчке речи aegyptos путем редукције првог слога. Они заузимају истакнуто место и у историји и у савременом животу Египта, те не желе да их сматрају мањином. Услед активног рада пређашњег патријарха Шенуде Трећег у заједници је приметан религиозни успон.

Каква је разлика између Копта и других хришћана?

Коптска православна црква је настала услед раскола. 451. године у Халкидону египатски хришћани су се определили за монофизитску доктрину, у складу са којом Христос има само божанску природу. Коптски ритуали су доста сложени. У њима се велика пажња поклања култу мученика.

У које друштвене сталеже спадају Копти?

Они се налазе и у средини буржоазије, и међу сиромашним сељацима. Сељаци-Копти живе углавном у Горњем Египиту. Током препорода Египта у 19. веку управо су Копти пружили своје културније и космополитично расположене представнике ради формирања административног апарата земље.

У време монархије коптска буржоазија је поседовала половину националног блага. Копти су играли активну улогу у трговини и индустрији. Осим тога, много их је било међу крупним велепоседницима. Аграрна реформа и национализација Насера одузели су им већину богатства. Данас у земљи поново има много добро ситуираних Копта.

Какви су односи између Копта и државе?

Још 1970. године Садат је учинио исламске законе шаријата делом Устава. Патријарх Шенуда Трећи је изразио протест, који није био услишан. 1981. године За владавине Садата је патријарх био у кућном затвору, из којег га је ослободио Мубарак 1985. године. Касније је Шенуда Трећи почео политику зближавања с властима, коју су млади Копти сматрали као сувише конформистичку.

Да ли Копт може да постане предсденик Египта?

Како истиче Фигаро, све до данас је председник Египта могао да буде само муслиман. Осим тога, према потајном правилу, Копти не могу да продру у више кругове оружаних снага. Последњих година руководства земљом Мубарак је именовао неколико Копта за чланове владе: међу њима је био министар економије. Према резултатима последњих избора у режиму Мубарака Копти су имали само 10 места као посланици (7 од њих је именовао председник). Иначе парламент има више од 500 представника!

Шта је са слободом вероисповести?

Таква слобода постоји, али до 2000. године Копти су морали да имају дозволу председника да би саградили или проширили храм. И то, таква се дозвола издавала изузетно ретко. Саграђене без дозволе зграде су рушили помоћу булдожера. Кажу да су власти пружили такву услугу исламистима за њихово одустајање од формирања политичке странке.

Шта египатски Копти могу да чекају од нових исламистичких власти?

Данас у влади Браће-муслимана ради коптска мањина, која има налог да курира научна питања. Међу три најближа саветника председника Мурсија налази се Копт Самр Маркос, који се бави проблемима политичког прелазног процеса. Судећи по свему, он неће бити једноставан. Између осталог, за сада није све јасно са шаријатом. Његови принципи морају да буду главни извор закона, што, према мишлењу неких посматрача, оставља широке могућности за тумачење.

Дакле, нови патријарх ће ступити у дужност 18. новембра. Какав му је главни задатак?

Како истиче Limes, задатак му је тежак: да брани хришћанску мањину, која је објекат сталних напада припадника друге вере, као и успоставља дијалог с Браћом-муслиманима и салафитима, који су на власти у Египту.

Сасвим недавно је један од лидера египатских салафита, који је два пута био осуђен у доба Мубарака, позвао да се сруше пирамиде и Велика сфинга у Гизи…

И раније су салафити више пута позивали да се затворе сви споменици древноегипатске историје, јер они их сматрају идолима.

Многи се у земљи боје да исламисти, који су дошли на власт, могу да изврше нешто слично…

Међутим, истине ради морамо да констатујемо да председник Мурси не предузима такве радикалне мере. Напротив, у земљи и даље откривају нове интересантне за туристе споменике. Рецимо, на висоравни Гизе средином протеклог месеца је откривена близу пирамиде Хеопса гробница принцеза Мересанх...

Таква тенденција, разуме се, не може а да не пружа наду пажљивим посматрачима. Ево што је у ексклузивном интервјуу Гласу Русије рекао италијански учесник 54. Конгреса ФИЖЕТ у Египту, познати новинар Џакомо Главјано, који је више пута посетио земљу фараона и могао да у пуној мери оцени гостољубивост Египћана (Копта или муслимана) и њихову заједничку тежњу за препородом земље…

Земља, која ове године слави 60. годишњицу независности.

Више пута сам посетио Египат на челу делегација новинара. То је бајна земља! Једна је ствар, када се она види на ТВ, друга је ствар, кад је видиш својим очима. Кад видиш Египат само једном, он оставља утисак за цео живот. Египћани су веома гостољубиви људи. Земља се брзо развија.

Туризам и пољопривреда су најважније гране економије Египта. Видели смо све, што се десило услед арапског пролећа у неким земљама Медитерана – Тунису, Египту и другим земљама. У свим тим земљама туристичка грана је имала велике економске губитке услед смањења прилива туриста. Подсетим, главни задатак ФИЖЕТ је раст таквих токова и учвршћење мира међу народима. Зато сматрамо неопходним да пружимо подршку Египту помоћу одржавања у Каиру нашег Конгреса.

Нажалост, у ригиону Медитерана данас делује много религиозних фанатичара, радикала, који апсолутно не вреднују људске животе, већ их користе за своје користољубиве сврхе. За мене лично такав прилаз је апсолутно неприхватљив.

Судећи по свему, такав прилаз, који уздржава сваку цивилизацију од развоја, неприхватљив је ни за Русију – црноморску државу, која већ током неколико столећа игра важну улогу на подручју Медитерана.

Говорећи о трансформацијама у арапском свету у знаку америчке концепције стварања Великог Блиског Истока, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је током недавне посете Каиру истакао порочност покушаја да се пресади у друге земље сопствени модел државног уређења и развоја, извоз својих вредности, игноришући традиције, вредности и културу других.

У Русији су убеђени да темпо и облик демократских процеса морају да се одређују унутар самих друштава, која су се определила за реформе без мешања споља.

За Русију, где су муслимани знатан део аутохтоног становништва, природно је поштовање према улози ислама у животу друштва.

Једна од мудрости Древног Истока гласи: Ради сопственог спаса мораш да спасеш свет. Спас сваке цивилизације је нераскидиво повезан са спасом света. Нови патријарх Коптске православне цркве, која чува древну духовност, а који ступа у високу дужност 18. новембра, сигурно је свестан тога. Древни Копти су саградили Египат. Данас, заједно са браћом-муслиманима им предстоји да га препороде, одуставши од ступања на ратни пут, који прети узајамним уништавањем.