105. годишњица Astrid Lindgren, ауторке “Дуге чарапе”

Дана 14. новембра читаоци  широм света, а посебно деца , обележили су  105. година од рођења Астрид Линдгрен, најславније шведске спистаљице, прве жене  којој је за живота подигнут споменик чијем откривању је сама присуствовла.

Рођена је 1907. г. (14. новмбра) у  јужној Шведској  у сељчкој породици  која је имала петоро деце. Сама спистаљица је сматрала да је проживела срећно детињство: у игри, весељу и доживљајима  и коначно - у раду у пољу.
 
И упаво те дечје успомене су постале основа за њено књижевно стваралаштво које је у целини било посвећено деци. Многобројне бајке, шале, пиче,које јој је можда причао отац  или вршнајци, нашли су касније  места као сижеји у њеним сопственим делима .Жеља да пише и ствара јавила јој се одмах пошто је свладала слова, велика и мала.

Своје најпознатије дело које јој донелу светску славу „Пипи, Дуга чарапа „Линдгрен је написла као поклон својој кћери  1944.г. Ова невелика књига је доживла огромне тираже  који су ауторки донели пристојне прхиде па се уверила да се и од књижевности  може зарађивати за живот .

Испод пера као јспод чекића  славне списаељице чија је „Пипи“загосподарила тв екранима широм света, испадало је једно по једно дело: “Карлсон с крова поново лети“, „Луцкаста Лота“, „Лота прави лом „, „Ми смо на острву Салткрока“ и многе друге. Ниједно од њих по занимљивости и вештини приповедања могло  ни да се приближи делу „Пипи дуга чарапа“, а камо ли да јој помчаи славу, па су често привлачила пажњу  младих  читалаца само зато што их је написала и потписала  творитељка „Дуге чарапе“. 
Године 1957. Лодгран је као најбоља списатељица дечје литературе добила шведску  државну награду  за књижевна достигнућа. После тога је почела да добија толику количину ордења, нагарда, диплома, повеља и друргих  признања да их је просто   све немогуће набројити. А кад не можемо све, онда нећемо ниједно, јер тако је по правди. Бар дечјој.
 
Преминула је 28. јанура 2002 .  г.:пожив.95 година.

Б.Ракочевић