Русија-ЕУ: страсти по месу

Храна је на столу, на квалитет немојте да се жалите. Европски испоручиоци месних прерађевина настављају да заобилазе забране извоза сумњиве продукције у Русију. Россељхознадзор обећава нова ограничења, али још једном се нада у конструктивни дијалог са европским колегама.

Скандали везани за испоруке неквалитетног меса у Русију и других прехрамбених производа из Европе дешавају се редовно. Још је свеже сећање на прошлогодишњи „диоксидни скандал“. Тада је Москва забранила увоз у земљу меса из Немачке, зараженог диоксином – веома токсичном супстанцом коју називају мином са одложеним паљењем. Она уништава јетру и бубреге и избацује се из организма деценијама. После Немачке диоксин је био откривен у намирницама које се увозе из Белгије и Ирске. Била је забрањивана опасна рибна продукција из Норвешке и балтичких држава. При томе у свим случајевима се види чудна законитост: Русија ни једном није добила благовремено обавештење националних ветеринарских служби и компетентних органа ЕУ о ризику увоза неквалитетних намирница.

За протекло време ситуација се није квалитативно променила. Неки европски партнери и даље виде у Русији тржиште које је у стању да прогута буквално све. По речима руководиоца Россељхознадзора Сергеја Данкверта, наставља се откривање случајева коришћења сировина из трежих земаља у готовој месној продуцкији коју произвођачи ЕУ шаљу у Русију, као и сировине из европских предузећа која није атестирана на испоруке у Царински савез. На крају руски потрошачи често морају да купују мачку у џаку. И добро ако није у буквалном смислу те речи.

Решење овог проблема мора да буде систематско, истиче секретар за штампу Россељхознадзора Алексеј Алексејенко:

- Наши европски партнери сматрају да од тада када смо постали чланови СТО, Русија је незаштићена пред тиме шта нам они испоручују. Они би хтели да ми примимо све. Разуме се, то не можемо да допустимо. Имамо законодавство које штити потрошача. И морамо да га поштујемо. При томе реч је не само о безбедности намирница, већ и о биолошкој безбедности земље. Једина варијанта да се овај посао изгради у систем јесте да се настави процес договора и да се створи преглед посразума обавезних за партнере.

Сергеј Данкверт констатује да су руски стручњаци више пута проналазили у европској продуцкији месо живине са Тајланда. Такође се сусрећу такве земље као што су Пакистан и Иран. Упоредо са тим европске структуре траже од Русије да им се приликом слања готове продуцкије прилаже њена историја од и до. Између осталог, ови захтеви носе строго хипотетички карактер, јер Русија до данас није испоручивала месо у ЕУ. Очигледно одражва се политика протекционизма у погледу сопствених произвођача. И то у епоху СТО! У суштини, европско прехрамбено тржиште је данас затворено за треће земље. У том контексту продукција из саме Европе, која се испоручује у овкиру СТО, често не одговара њеним захтевима, сматра генерални директор медија-групе Сељачке новине Игор Абакумов:

- Осим тога нема културе потрошње месних производа у Русији, као што то постоји у Европи и САД-у. Углавном људи не разликују добро од лошег. Пре свега треба да се поштују стандарди. Место треба да буде не замрзнуто, већ охлађено. А такво место из Европе или САД није могуће достављати. Како би Русија имала своје месо потребна је јасна државна политика, која до данас није формулисана.

Јасно је да ће се питања Москве за ЕУ само увећавати, а обратни притисак на њу расти. Россељхознадзор више пута је зајтевао од европских колега да прецизирају списак испоручилаца у Русији и да искључе из њега оне који крше одговарајућа правила. Ипак све стоји на месту. При томе бескрајне консултације руских и европских стручњака не доводе ни до чега, без обзира на гласне изјаве европских чиновника ЕУ о доношењу неопходних мера.

Прошле недеље у Бриселу су одржани нови преговори представника Россељхознадзора, генералног директората за здравствену заштиту и потрошњу и генералног директората за трговину ЕУ. Нажалост, до заједничког имениоца стране нису дошле. Москва се ипак нада да ће пре или касније то бити учињено. Јер, чинило би се, очигледно је да Европа која узноси своју цивилизованост треба и да тргује цивилизовано.