``Онлајн`` шопинг до губитка свести

Кинески психоаналитичари нису у шали забринути за душевно здравље нације. Према резултатима празника интернет-трговине који је одржан 11. новембра у Кини испоставило се да виртуелна комерцијла претвара људе у троме, социјално-пасивне виртуелне-шопохоличаре. У читавом свету психолози већ одавно покушавају да утврде степен зависности грађана од појединог правца интернет-активности.

У току гранциозног празника један од клијената виртуелне продавнице сатима се није одвајао од компјутера. Како саопштава кинески лист Хуанцју шибао, овај напредни корисник није јео и није пио и на крају је без свести био пребачен у болницу.

Лекари не престају да споре да ли је традиционална шопоманија болест или не. Али сличне појаве везане за интернет су много опасније, сматрају неки психолози. Обична куповина по продавницима, чак ако се обавља индивидуално, подразумева и укљученост у неку комуникацију са реалним светом. За разлику од ње онлајн-шопинг је углавном строго лични процес. Човек подложан таквој страсти може данима да седи пред монитором, постепено губећи интересовање за реалне везе са људима.

Осим предности које интернет-комерција пружа својим клијентима, она је припремила гомилу замки како би не само примамила купца, већ и оставила га заувек на неком сајту. Пре свега, онлајн-куповина се обавља врло лако и комфорно.

У Русији већ постоје примери да су људи постајали зависни од задовољства онлајн-шопинга. Лаки случајеви су када, припремајући се за куповину, они седе на сајтовима десетак сати. У тешким случајевима купци троше новац из породичног буџета на сасвим непотребне ствари.

Са своје стране, научни руководилац Института за практичну психологију Високе школе економије Тахир Базаров уопште не види опасност у масовном интернет-шопингу:

- У датом случају то није проблем, то је фиксација промена које се дешавају међу грађанима. Ја бих то назвао аутомонизацијом личности. Људи данас хоће самостлано да доносе одлуке, и интеракција преко мреже омогућава да се осећају аутономније, самосталније у доношењу одлука. Чак мислим да није ствар у томе што су такве куповине штедљивије.

Други разлог лутања по Интернет продавницима је тежња да се спасе од наметљиве пажње продавца у обичној продавници.

Очигледно је да је онлајн-шопохолизам само врста интернет зависности. Неки аналитичари самтрају да сам тај термин није друго до последица једног од стабилних социјалних страхова. У целини, по оценама, на пример, америчких истраживача, укупан број заиста зависних људи од Интернета не премашује 1-1,5% корисника мреже. Колико је то упоредиво са бројем личности које су под утицајем пива, вотке, марихуане или пугубнијих порока, показаће очигледно наредна истраживања.