Дворкович: „Главно је да се побољша инвестициона клима“

Вице-премијер Аркадије Дворкович је у ексклузивном интервјуу који је дао дописнику „Гласа Русије“ Лорану Брајару говорио о томе због чега су руски градови привлачни за инвестиције, зашто је управо Јекатеринбург постао домаћин ЕКСПО-2020 и о перспективама реализације идеја јединственог економског простора.

Русија се отвара према свету. Осим Москве и Петербурга свет је данас захваљујући Олимпијади сазнао за Сочи. Тренутно у Паризу представљате кандидатуру Јекатеринбурга за ЕКСПО-2020. Чиме главни град у овом региону на граници Европе и Азије треба да привуче пажњу оних који врше одабир?

- Заиста, захваљујући одржавању значајних догађаја показујемо различите кутке наше земље, осим Москве и Санкт-Петербурга, сад и Сочија. Значајном броју људи смо показали Владивосток, где је одржан самит АТЕС, идуће године ћемо показати Казањ, где ће бити одржана Светска универзијада. И за шест година – још осам градова у којима ће осим три већ наведена бити одржане утакмице светског шампионата у фудбалу, укључујући Јекатеринбург. Дакле, упознаћемо свет с 12 градова. И мислим да Јекатеринбург, као место где се спајају Европа и Азија такође може бити привлачан као један од водећих научних и образованих центара, као град у којем има много студената, научника, где велике компаније уводе најновије технологије у реалну производњу.Осим тога, Јекатеринбург се налази на врло згодном месту с тачке гледишта логистике, он је једини хаб на путу пролаза робе између Европе и Азије. То је још један важан фактор. У коначном – ЕКСПО је о бизнису. И ако у Јекатеринбургу постоји бизнис и постоји потенцијал за брз раст бизниса, то значи да постоје шансе за успех.

Какви су планови руске владе за модернизацију региона као научно-економског и индустријског центра 21. века? Како видите развој Јекатеринбурга у складу с геслом ЕКСПО-2020 „Глобални разум“?

- Постоје три основне теме. Прва је научно-образовна. Уралски државни универзитет реализује амбициозан програм развоја који укључује формирање јаког међународног научног и образовног центра с ангажовњем студената, како из суседних, тако и из далеких земаља. То се већ дешава. Рачунам на то да ће се у следећих пет година на универзитету појавити више иностраних предавача, професора и научника. То ће омогућити да универзитет постане један од водећих. Други део је логистика. Јекатеринбург треба да постане један од међурегионалних хабова за европске и азијске земље. То је важан део „Глобалног разума“. И трећи је индустријски део. У Јекатеринбургу ће се реализовати пројекти глобалних међународних компанија, укључујући и оне које су повезане с производњом авиона. То је производња од титана за „Боинг“ и за друге произвођаче авиона. То су пројекти у области енергетике. То су пројекти у области медицинских технологија.

Кад је реч о економији не можемо да не истакнемо да се Русија осећа сигурно у условима кризе. Да ли је могуће да ЕКСПО-2020 неће само упознати свет с мање познатим руским регионом, већ и показати руски модел економије и финансијске стабилности и просперитета?

- Мислим да се приликом одвијања овако великих догађаја пажња увек усмерава на најприоритетније објекте инвестиција. И наравно, можемо да концентришемо ресурсе које имамо на пројектима који омогућавају развој овог региона и да га објединимо с другим регионима у земљи. Инвестиције у инфраструктуру имају највећи мултипликатор и то ће бити додатни фактор економског раста.

Русија тренутно реализује идеју јединственог евроазијског економског простора. Шта мислите, да ли се може спровести паралела између ЕврАзЕС и простора који је рођен Римским уговором од 25. марта 1957. године?

- Наравно, ми градимо и Царински савез и шири евроазијски економски простор, Евроазијски савез на основу универзалних принципа по којима су грађени такви савези. Пре свега, формирање јединственог царинског простора, затим простора у којем се одвија неометани проток људи и капитала, где важе јединствени стандарди и захтеви техничког регулисања, где се у коначном, доводе у склад економски закони. Ми овде не проналазимо никакву рупу на саксији, већ делујемо управо на основу лекција које добијамо из међународног искуства, између осталог, из искуства Европске уније. У чему је особеност? У томе што је то велики пројекат који ће у случају тесне везе с Европском унијом створити јединствени простор од једног океана до другог – од Атлантског до Тихог океана. Зато смо заинтереовани за формирање Евроазујског савеза и за стварање јединственог простора с Европском унијом и то је главна карактеристика овог пројекта.

Криза зоне евра очигледно није битно утицала на ситуацију у Русији. Рубља одолева европским потресима, показује стабилност. Који системи, механизми финансијског система Русије су омогућили обезбеђење ове стабилности и да ли руска валута може да постане резервна и да ли се може замислити да ће се у будућности у Царинском савезу појавити јединствена валута?

Као прво, сматрамо да не постоји криза евра, већ постоји дужничка банкарска криза у Европи, а евро је привлачна и стабилна валута. Нас то веома радује, јер нам омогућава сигурнију сарадњу с Европском унијом и диверзификацију ризика. Као друго, рубља је заиста постала стабилнија, пре свега, захваљујући томе што имамо конзервативну буџетску политику, прилично строга правила регулисања банкарског система. Централна банка делује као независни финансијски регулатор, регулатор новчане политике и његове активности су усмерени на обезбеђење управо финансијске стабилности. Осим тога, успели смо да одржимо добар темпо економског раста – око четири процента годишње, то омогућава да се све време повећава потражња наше валуте, рубље. Иако је одлив капитала приметан, што представља негативан фактор за нашу валуту. Главна ствар у будућности је побољшање инвестиционе климе како би рубља постала привлачнија не само за оне који живе у Русији, већ и за међународне инвеститоре. То је тежак задатак, али остварив. Пројекат оснивања Међународног финансијског центра, приватизација великих компанија, развој берзанске трговине енергентима – све су то фактори који рубљу могу учинити једном од регионалних резервних валута. Не знам да ли ће земље Царинског или Евроазијског савеза имати јединствену валуту, то се одавно разматра, има предности, има ризика у вези с овим. Мислим да ће кад дође време, сви за то сазнати. Засад још увек нема таквих одлука.