Данил Гранин: То је моја сурова истина

Главни добитник националне књижевне награде Велика књига јесте класик руске књижевности Данил Гранин са романом Мој поручник о Другом светском рату. На церемонији награђивања сала је поздравила писца стојећи. Аплаудирали су и људи старије генерације и они који су били још сасвим мали када је земља већ напамет знала Гранинова дела – романе Трагачи, Бизон, Идем на олују.

Класик руске књижевности, 93-годишњи Данил Гранин постао је апсолутни херој Велике књиге ове године. Церемонија награђивања добиника која се одвијала у Москви, започела је доделом специјалне награде За част и достојанство Гранину. И завршена је она доделом награде за најбољу књигу такође њему. Главна тема Граниновог стваралаштва увек је био морални избор, пред који је писац постављао свог јунака. Најчешће се талентовани научник супротстављао бирократској власти свих нивоа. Било је и документарних, и биографских књига. Али ма колико то било чудно, књига о рату писац који је прошао чутав рат на фронту није имао никад! Ипак рат га није напуштао, рекао је на церемонији награђивања Данил Гранин – и коначно дошло је време да напише своју сурову истину.

- Имао сам два разлога из којих сам све време хтео да напишем ову књигу. Први су саборци са којима сам ратовао, већина од којих никад није сазнала да ли нам је пошло за руком да одбранимо Лењинград, да добијемо рат... А други разлог је то што сам дужан својој судбини за то што сам преживео и доживео до данашњег дана: Хвала вам свима!

Другом наградом награђен је рад угледних књижевника – Александра Кабакова и Јевгенија Попова: књига мемоара о другу – култном писцу Василију Аксјонову. Такав је избор професионалног жирија. Уопште свих седам година колико је постојала награда Велика њига, паралелно ради и читалачки жири, који гласа на Интернету. Мишљења се скоро ни у чему не подударају. Тако је било и ове године: једина тачка додира била је проза младог аутора Марине Степанове – породична сага Жене Лазара. Она се нашла на трећем месту по одлуци оба жирија. У интервјуу за Глас Русије Марина није крила радост што се нашла у друштву таквих улгедних писаца.

- Имам осећај да сам доспела у оживели уџбеник историје. Читала сам Гринина када сам била дете. Нисам могла да поверујем и до сада не могу да сам га држала за руку и рекла „хвала“! То је вероватно као да разговарате са спомеником, само, хвала Богу, са живим спомеником и врло добрим. Он је изузетан човек. Само ради тога је вредело писати књигу...

А читалачки жири је ове године прогласио за победника збирку прича намесника Московског Сретенског манастира, архимандрита Тихона – Несвети свеци, о прошлости и садашњости православне културе. Ова збирка је већ бестселер књижарског тржишта. за годину дана продата је у тиражу од милион и 100 хиљада примерака. Преведена је на енглески, припрема се издање на још 9 језика. Такво фантастично интерсовање за ову књигу колега архимандрита Тихона, свештеник и писац Владимир Вигиљански објашњава тиме што аутор води разговор о најважнијем – о месту човека у овом свету и чини то без поучног тона, са иронијом.