Европа у трагању за коренима

У четвртак у Даблину се отварило дводневно заседање Савета министара иностраних послова земаља чланица ОЕБС-а. У њему учествоује министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров. У први план састанка ће избити не финансијско-економски проблеми, већ стање друштвено-политичке духовне климе у Европи. Тему наставља наш аналитичар Петар Искендеров.

Последњих месеци у европским земљама опасно је повећан степен међунационалних и међуконфесионалних противречности. У том контексту поједине државе и чак власти конкретних градова покушавају да делују самостално. Једни – као у Француској – виде решење проблема у регулисању прилива и легализацији миграната. Други- у Немачкој или скандинавским земљама, нису против тога да изађу у сусрет радикалним круговима. А упоследње се могу убројати како локалне муслиманске организације, тако и домаћи националисти. Један од разлога сличне ситауције представљају унутрашњи процеси који се довијају у самом европском друштву на друштвено-политичком нивоу и у сфери идеологије – подсетио је у разговору за Глас Русије експерт руског Института за хуманитарно-политичка истраживања Владимир Салтинов.

- Тренутно је у току процес постепене фрагментације европских друштава која су се у епохи Новог времена формирала као националне државе. Напетост у европском друштву је последица две појаве. Са једне стране то је глобализација и масовно премештање радне снаге, масовна миграција у европским земљама. Са друге, постоје основе да се говори о погрешности политике мултикултурализма.

Дошло је до тога да је чак предлог Русије да се на Генералној скупштини УН постави питање забране препорода, пропаганде и глорификације нацизма наишао на негодовање присталица једностаног размевања толеранције и мултикултурализма. Представник Норвешке изјавио је о штетности сличних забрана, пошто оне ометају потенцијалне „брејвике“ да се искажу и самитм тим избаце негативну енергију. Већином гласова делегата резолуција је била усвојена. Али идеја повлађивања радикалним националистима свих боја као најмањем злу очигледно пушта све дубље корене на европском континенту.

Апотеоза је била одлука ЕУ да преда православне манастире Косова на чување локалној полицији, формираној углавном од косовских Албанаца. У шта ова одлука може да се претвори у условима србско-албанског и православно-муслиманског сукоба у покрајини, није тешко погодити. Тим пре ако се узме у обзир да управо на Косову сукоб различитих етно-конфесионалних модела и култура је стекао најжешћи карактер у Европи, истакао је у разговору за Глас Русије експерти Института за славистику РАН Александар Карасјов.

- Упорност Срба по питању Косова није случајна. Она у првом реду има морално-психолошку основу и везана је са њиховом моралном увредом као народа. Срби то врло тешко преживљавају. Одатле и проистиче тако жесток сукоб по датом питању. А ЕУ, ОЕБС и друге међународне организације немају баш представу о озбиљности настале ситуације. Они често игноришу интересе Срба. Мада Србија и косовски Срби по питању Косова бране управо европске правне и цивилизацијске интересе и вредости.

Ево зашто је Русија предложила да се на нивоу ОЕБС-а поставе питања очувања европских хришћанских вредности и религиозног геноцида. Према сведочењу министра иностраних послов Сергеја Лаврова, тема губитка хришћанских корена за европљане дотиче се у оквиру текућих контаката у оквиру ОЕБС-а. Ипак то није довољно. Важно је покренути дијалог и на основу чињеница започети дискусију у току које свако треба да представи своје аргументе.