Откриће самарског рониоца

Необично откриће у Самарској области може променити схватање праисторије човечанства. Аматерски ронилац Дмитриј Голубев открио је на дну реке Бољшој Кинељ остатке човека и животиња старе неколико десетина, а можда и стотина хиљада година. Ово може бити доказ да се код Самаре, у централним пределима Русије, налазило велико станиште праисторијских људи.

Река Бољшој Кинељ је омиљено место подводног риболова за самарске рониоце. Река је пуна рибе. Међутим овог пута био је необичан улов. На дну, ронилац Дмитриј Голубев је пронашао лобању бизона, који је према проценама, живео у праисторијска времена.

На истом месту је Дмитриј Голубев нашао вилицу рунастог носорога, бедрену кост мамута и лобању јелена са великим роговима. Све ће то у најскорије време прећи палеонтолозима. Није искључено да су сви ови налази стари на стотине хиљада година, каже Дмитриј Варенов, главни научни сарадник Самарског обласног завичајног историјског музеја.

- Цела популација откривених животиња припада такозваној мамутској фауни, односно све ове животиње су живеле на овим просторима пре више десетина па и стотина хиљада година. Лобања носорога је изузетно сачувана. У нашој области таквих открића није забележено.

Осим костију животиња, ронилац је са дна реке подигао и лобању човека. Велика реткост да се на истом месту нађу и остаци животиња и остаци праисторијских људи, констатују стручњаци. Самарска открића могу имати сензационални значај, сматра историчар Игор Курукин.

- Уколико су на територији наше земље откривени остаци људских костију који датирају милион и по, па и два милиона година, - то ће бити веома озбиљно откриће.

Сада је ова омања река у Централној Русији постала привлачна и за професионалне археологе, геологе и палеонтологе, а не само љубитеље подводног риболова. У најближе време биће предузети велике археолошке активности. Можда околина реке Бољшој Кинељ скрива још доста великих тајни.

Александра Захарова,