ДАВИД БУРЉУК-ОТАЦ РУСКОГ ФУТУРИЗМА

Пре 130.  година,  21.  јула  1882.  у породици агронома-самоука родио се  руски песник и сликар,  Давид Давидович Бурњук, отац руског футуризма. У детињству је у једној тучи са рођеним братом изгуибио лево   око које је заменио стакленим  и оно је постало његов имиџ на чему је целог живота  инсиситирао и на што је  био поносан. У периоду од 1898-1910 школовао се у сликарским училиштима у Казану и Одеси,  а у штампи је дебитовао 1899. г. Студирао је сликарство у“Краљевској академији „ у Минхену код професора,  Немца,  Вили Дитца и Словенца  Антона Ашбе,  да би прешао у Париз  у „L'ecole des beaux arts „ код професора Кормона. 

Зближавање са левим уметницима 

Вртаиши се у Русију,  1907-1908 Бурљук  се зближио са ликовним уметницима леве оријентације  и учествовао с њима   на слакарским  изложбама,  да би од 1911-до 1914 заједно са Мајаковским похађао Московску академију сликарства,  вајарства и архитектуре. Учествује  на  футуристичким изложбама“Садок судей»  и «Шамар  друштвеном укусу «(Пощечина опщeственному  вкусу ) и другим. 

Први светски рат проводи у Москви сликајући и пишући стихове

У првом светском рату Бурљук  није мобилисан зато што као инвалид није подлегао општој војној обавези пошто није имао лево око,  па је рат провео  у Москви у сликању ,  писању стихова и срађујући  у новинама. 

У пролеће 1915. Бурлук се задесеио у Умфској губернији,  на станици Иглино Самаро-Златоустовске железмичке пруге, у чијој бизини је био завичај његове жене. За две године које је ту провео, он је успео да уради око двеста слика, од којих 37 улазе у оригиналну и најбољу колекцију руског сликарстзва са почетка XX века,  која чини сталну поставку Башкирског музеја уметности“М. В.  Нестеров“. Данас  та музејска збирка  дела Давида Бурљука представља  једну од најквалитетнијих и најпунијих колекција свеколиког његовог опуса у Русији. Бурљук је често долазио у  Уфу, посећивао Умфкси сликарски клуб, окупљајући око себе младе башкирске сликаре међу којима је био чест посетилац и слиакр Александр Туљкин. 

Мајаковски: „Бурљук је од мене створио песника „

У преиоду од 1918-1920  заједно са В. Мајковским и В.  Камнеским често је боравио на Уралу, у Сибиру,  на Далеком Истоку. У својим сећањима Мајаквски га често спомиње :“Мој истински учитељ,  Бурљук,   је од мене створио песника.... Давао ми је сваклог дана по 50 копејака. Да бих писао, не гладујући. “Велики значај имају Бурљукове успомене  о футиризму и Мајаковском. 
 

Године 1920.  родоначелник руског футуризма емигрира у Јапан у коме је проживео две године изучавајући културу Истока и сликајући,  а 1922.  одлази у САД. 

Подстиче просовјетски оријентисане Русе у Њујорку 

У Њујорку Бурљук развија активност у просовјетски оријентисаним групама,  пише поему посвећену десетој годишњици Октобарске револуције  и инсиситира на добијању и официјелног признања „ отац руског футуризма „. Своје зборнике,  брошуре,  часописе  издаје заједно са  супругом Маријом Никифорвновом Бурљук и преко пријатеља све те публикације распростире пре свега на подручју СССР-а. Почевши од 1930. г.  целу деценију Бурљук сам  издаје часопис „Color and Rhyme „(„ Боја и рима „),  делимично на енгелском,  а делимично на руском језику,  обима од 4 до 100 страна,  са својим сликарским радовимса,  стиховима,  рецензијама, репродукцијама футирустичких дела  и томе слично. Бурљукови радови су излагани на колектвним изложбама групе совјетских сликара „13“ током целе деценије од 1920- до 1930. г.  
 

У  СССР долази тек 1956. и  1965.,  али без обзира на своја  упорна настојања  да у  отаџбини објави бар нека од својих дела,  није успео да штампа ниједан једини ред.  

Умро је 15. јануара 1967. у граду Хемптон –Бејз,  држава Њујорк. Сходно жељи покојника, тело му је кремирано и прах разасут по води Атлантика.