Најмирније трупе

Ракетне трупе стратешке намене обележавају још један рођендан – 17. децембра 2012. године навршавају 53 године. Међу осталим видовима Оружаних снага Русије оне се издвајају својом наменом: никада не ратовати, али бити стално спреман за рат. Данас Ракетне трупе стратешке намене поред осталих делова нуклеарне тријаде, постепено се обнављају. Како ће оне изгледати 2020. године?

Ракетне трупе стратешке намене остају један од камена-темељаца руске војне моћи, сматра војни експерт, главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко:

- Ракетне трупе стратешке намене су важна компонента стратешких нуклеарних снага Русије, и њихов боравак на сталном бојевом дежурству је важан иструмент осигурања националне безбедности Руске Федерације. Тренутно се реализује процес планске обнове РТСН новим интерконтиненталним балистичким ракетама на чврсто гориво Ракетама РС-24 Јарс подземног и мобилног базирања.

То што су РТСН у постсовјетско време остале један од врло малобројних елемената војне машинерије која одржавају бојеву готовост, заслуга је руководства земље, које је успело да оцени могуће последице неуспеха у том процесу. Ипак, говорећи о конкретним компонентама бојеве моћи РТСН данас, треба истаћи да актуелно обнављање потенцијала овог важног вида Оружаних снага у многоме је заслуга Московског института за термотехнику и Воткинске фабрике – конструктора и произвођача интерконтиненталних ракета Топољ, Топољ-М и Јарс.

Тејковска дивизија која је завршила обнову ове године, два њена пука су обновљена мобилним Топољ-М, а два Јарсовима, постала је прва јединица која је у потпуности опремљена новим системима. 36 лансирних уређаја и преко 70 бојевих блокова – ова моћ је довољна за уништавање сваког противника. Упоредо са тим у данашњим условима важна је не толико ударна моћ РТСН, колико њихова бојева готовост и заштићеност.

Значај мобилних компекса у арсеналу РТСН скочио је много пута пошто је споразум СТАРТ-3 који су потписали Барак Обама и Дмитриј Медведев, скинули ограничења на регионе базирања и постављања мобилних комплекса. Немогућност да се предпостави из које тачке огромног оперативног региона ће бити извршено лансирање, значајно отежава његово благовремено проналажење и пресретање. На тај начим мобилност данас постаје много поузданија заштита, него хиљаде тона фортификационог армираног бетона и десетине центиметара бронираног челика у шахтовима.

Јарсови треба у наредних 10 година потпуно да замене у саставу РТСН Топољ совјетске производње. Ако овај задатак буде решен, моћи ће да се каже да је програм минимум на подршци бојеве готовости РТСН у условима постављања система ПРО САД испуњен. Програм максимум зависи већ не само од средстава издвојених за стратешке нуклеарне снаге. Без обзира на мобилност, ови системи имају потребу за заштитом. И данас треба да се говори већ о формирању заштићених региона, поуздано покривених системом противавионско-космичке одбране, унутар којих мобилни ракетни комплекси биће поуздано заштићени од изненадног првог удара.

Илија Крамник,