Национални ћорсокак Молдавије

Након две деценије формалне независности, Молдавија је запала у геополитички ћорсокак. При том, експерти из Кишињева се труде да на тренутну ситуацију гледају на други начин. Из њихове перспективе, Молдавија се налази на раскршћу између Русије и Европске уније, а да је интеграција у европском или источном правцу - само питање времена. Међутим, највећи изглед има не сценарио интеграција, већ вечне неодлучности. Молдавија је у сендвичу између два политичка блока, а нема никакве користи од своје квази-неутралности. 

Упркос редовној политичкој и медијској кампањи присталица уједињења са Румунијом, овај сценарио изгледа готово немогућ. Букурешт не одлучује самостално, а Брисел сигурно не би желео да унутар граница ЕУ добије жариште међуетничких тензија. Уосталом, свака промена граница би отворила Пандорину кутију, стварајући преседан који неће пропустити да искористе у другим земљама. Мало је вероватно да Брисел жели да одигра ову игру, јер у случају Молдавије, то неће бити признање независности, већ анексије, која ће отворити, за геополитичке ривале ЕУ, различите могућности. 

Припајање Молдавије је у супротности са општеевропским трендом, чији је циљ уситњавање јаких националних држава. "Евро-бирократија" са одобравањем гледа на сепаратистичке тежње у Каталонији, Шкотској итд. Бриселу је много лакше да ради са малим "регионима", него са јаким националним елитама. У овим околностима, Букурешт ће бити, пре свега, заузет супротстављању покушаја Трансилваније да добије аутономни статус, као и другим сценаријима административне поделе у Румунији, од чега неће имати снаге и средстава да ради на анексији Молдавије. Румунија, максимално, у оваквом сценарију може да рачуна на очување великог утицаја на унутрашњи политички живот Кишињева. 

Сценарио интеграције Молдавије у ЕУ је потпуно немогућ. У контексту економске кризе, политичка цена приступања најсиромашнијих земаља источне Европе би била превисока, а стратешка предност једнака нули. Молдавска елита неће патити од недостатка дипломатских гестова, валиких изјава и периодичних финансијских добитака, али стварних корака у правцу интеграције неће бити. 

Сценаријо интеграције у Царинску унију је, у тренутној политичкој ситуацији, тешко остварив. Комунистичка партија Молдавије, упркос про-руској реторици, заувек је покварила односе са Москвом, када је намерно саботирала руски план за решавање подњестровског конфликта. Нико не може да гарантује да, хипотетички повратак комуниста на власт, не би био обележен новом издајом интереса бирача, који говоре руским језиком, и наставком кокетирања са ЕУ. Остале политичке снаге, које изјављују да желе да учествују у Евроазијском процесу интеграција, намају широку подршку и познате лидере. Парадоксална ситуација: захтеви дела бирача за интеграцију у Царинску унију, али нема политичке власти која би конструктивно радила за њихове интересе.

Резултати недавне анкете звуче као смртна казна политичкој елити Молдавије. Нико од локалних политичара нема висок рејтинг поверења. Премијеру Владу Филату верује 19% грађана, а комунистичком лидеру Владимиру Вороњину 17%. За присталице "европског пута", непријатно је изненађење веома висок рејтинг поверења Владимиру Путину - 74,6%. Приписати те податке "интригама Кремља", што румунска штампа воли да ради, не пролази. Истраживање је спровела организација IPP, повезана са америчким агенцијама које се баве "демократизацијом" Источне Европе. Нико од европских или америчких политичара нема такав ниво поверења. Румунском председнику Трајану Басескуу верује 37,8%, а Бараку Обами - 48,9% испитаника.

Молдавија је у тешкој ситуацији. Владајућа елита жели, али не може интегрисати Молдавију у Европску унију. Интеграција у Царинску унију је могућа, али се неће десити док се у Молдавији не појави моћна политичка снага, којој би дали поверење бирачи-евроскептици. Пошто нема резултата напретка на националном нивоу, грађани Молдавије су приморани да се баве питањима интеграције на индивидуалном нивоу. Неко попуњава редове европских гастарбајтера, а неки се сели у Русију. Чини се да је главни проблем Републике Молдавије чињеница да је оваквом ситуацијом руководство земље сасвим задовољно.

Валентин Миндрешеску,