Мултикултурна прогноза за Европу

Проблем мултикултурализма у Европи из године у годину постаје све оштрији. Политичари покушавају да пронађу решење, али засад безуспешно. У међувремену, Европу у последњих неколико година буквално потресају међуетнички конфликти. Стручњаци, које је за мишљење упитао „Глас Русије“ покушавају да схвате зашто ова расположења и даље јачају, до чега могу да доведу и шта се може очекивати 2013. године.

На територији Европе данас живи преко 20 милиона муслимана. То је сваки једанаести становник Француске, сваки двадесети становник Велике Британије и Немачке и сваки шеснаести у Холандији. Стручњаци кажу да се мигранти јако лоше прилагођавају начину живота Европљана. Не треба заборавити ни илегалне имигранте. У Француској, Немачкој, Италији и Шпанији има их до 1-1,5 милион у свакој од земаља и ова цифра се из године у годину повећава за 100 хиљада. Први проблем миграната се састоји у томе што они често наступају само у улози потрошача, истиче директор Института за демографску безбедост Ирина Медведева:

- Они се асимилују тачно онолико колико је то потребно да се ту настане, добију посао и пошаљу децу у школу. Чак су и прописи којима се сад потчињавају пролазна појава. Врло брзо ће престати да им се потчињавају. Они ће одлучивати.

Међутим, ствар се не ограничава само потрошњом. Симптоматични су недавни догађаји. Тако је почетком децембра избио „божићни скандал“ у Данској. Муслимански мигранти су се изјаснили против организовања божићне јелке – традиционалног симбола хришћанског празника. Данци староседеоци су негодовали и поставили су дрво. У Швајцарској су муслиманске организације дуго времена покушавале да убеде националну авиокомпанију Swiss Air да скине крст из логотипа. Све је то ишло на руку неким „десничарским“ партијама које су успеле да зараде поене на незадовољству мештана због оних који у њихову земљу долазе с Истока. Тако су на парламентарним изборима у Финској треће место по популарности заузели „Прави Финци“, у Норвешкој је „Напредна странка“ освојила 22,9%, „Швајцарска народна странка“ – 28,9%, „Шведске демократе“ – 5,7%, „Холандска партија слободе Герта Вилдерса“ – 15,5%, „Данска народна странка“ – 13,8%. Међутим, постоји вероватноћа да то неће дуго трајати, нада се стручњак Михаил Нејжмаков:

- Сећамо се да је тачно такав талас подршке ултрадесничарских партија постојао почетком 2000-их година – почевши од Аустрије, па све до Холандије. Исти овај Ле Пен је ушао у други круг на изборима у Француској. Ипак, у другој половини 2000-их година овај талас радикал-националиста је спласнуо. Тако да је и садашњи талас подршке ултрадесничара највероватније пролаза појава везана за разочарење у велике системско-конзервативне партије. Врло је вероватно да ће и садашњи талас подршке спласнути у наредних неколико година.

Још један аспекат је неспособност актуелних власти да се изборе с последицама светске економске кризе. Ниво незапослености на територији еврозоне је достигао рекордних 12%. Пре свега пати омладина. Постоје различити начини за покушај решавања проблема „омладинске“ незапослености. Врло ефикасно може бити оснивање такозване „омладинске гаранције“ (youth guarantee) сматра генерални директор Међународне организације рада (United Nation’s International Labour Organisation, the ILO) Гај Рајдер:

- Предлажем да се уведе свеопшта омладинска гаранција, захваљујући којој ниједан млад човек неће остати без посла. После завршетка школе биће му понуђен посао или пракса у производњи. То је заправо врло корисна мера за владу. По нашим проценама, то је свега 0,5% укупних државних трошкова. Искуство земаља као што су Шведска и Финска у којима је овај пројекат започет показује да је то врло успешна шема. Она се исплаћује врло брзо.

Ипак, то не може да реши проблем и да створи механизме за будућност. Економска криза је нанела прејак ударац европском благостању и многи покушавају да макар део кривице пребаце на мигранте. Зато је Европа наишла на клупко противречности и 2012. година није постала прекретница, каже научни сарадник Института за социологију РАН Кирил Подјачев:

- Ове године ниједан конфликт и ниједна тенденција нису решени. Зато ће све то пре или касније избити или ће бити пронађено неко ненасилно решење. Међутим, засад се не виде такви покушаји. Постоје само покушаји да се прећути, да се сакрије, одложи, да се пронађе громобран, а проблем се засад суштински не решава.

Уље на ватру доливају и прогнозе стручњака за миграцију. По њима, до 2015. године мигранти могу чинити 15% укупног становништва Европе. Узрок за то ће, по прогнозама стручњака, бити све већа бујица избеглица из земаља Блиског истока и Северне Африке. По таквом сценарију су се одвијали догађаји у пролеће 2011. године кад су због револуције у Тунису хиљаде избеглица преплавиле Италију.

Александра Дибишева,