Требају ли свету ГМО?

За тридесетак година број становника наше планете биће већи за две милијарде људи. За то време треба повећати количину хране на 70%, - то је прогноза Организација за храну и пољоприовреду (FAO). На дневном реду је нерешено питање: да ли ће свету бити довољно чисте органске хране? Или се становништво Земље може прехранити само генетички модификованим организмима (ГМО)?

Многи научници проблем глади не везују са дефицитом производа, него са неправилном расподелом хране. Генетичари се не слажу – хране није довољно, и свет мора да почне са активним коришћењем ГМ хране. Спорови по овом питању никако да се стишају. Противници ГМО уверавају, да било која земља, која почне активно користити неорганске производе, постаје експериментални простор. Утицај генетски модификоване хране на организам човека није проучен, - појашњава директор Националног удружења генетске безбедности Јелена Шаројкина:

- Две-три деценије то је за човечанство један трен, и ми још увек не можемо доћи до валидних закључака. Имамо информацију о крајње негативном утицају ГМ производа на пацове и хрчкове. Пре свега на њихову репродуктивну функцију.

Али постоји и мишљење, да нове технологије, обрнуто, - чине заштиту човека од болести, износи директор Управе техничког регулисања Житаричког савеза РФ Олег Радин:

- Приликом узгајања традиционалних производа користи се од 14 до 20 хемикалија којима се они обрађују. Све то доспева у производе, које ми трошимо. За узгајање ГМ биљки, потребно је од 1 до 3 врсте хемикалија. Тако да су по фактору акумулисања отровних хемикалија они мање штетни. Уз то, обезбеђује се 30% већи принос. ГМО се може упоредити са атомском енергијом, која се може користити у корисне и деструктивне сврхе.

Према подацима међународне агенције за примену агробиотехничких разрада (ISAAA), сада се преко 150 милиона хектара земље налази под генетски модификованим културама. Највећа земљишта су у Америци, Аргентини; Бразилу и Кини. Трговински аранжмани обухватају осим готових производа, и запатентираних технологија, готова семена, пропратне хемикалије за разлишите пестициде, којима се морају обрађивати њиве. Велике паре зарађују и произвођачи производа такозване чисте линије. У целом свету је у моди да се води здрави начин живота. Наравно он подразумева потрошњу органских производа, који су обогаћени витаминима и нису били изложени хемијској обради.

Људи су спремни да плаћају за природно поврће и воће, истиче председник Националног удружења генетске безбедности Русије Александар Баранов:

- Без обзира на кризу са храном, продаја органских производа је и даље на ранијем нивоу и има потражњу. Например у Немачкој, трећина становништва користи само ове прехрамбене производе. Потражња је велика и у Русији. Притом ову врсту производа чешће купују на пијацама, него у продавницама.

У суштини, генетичари и „органичарски“ фармери су поделили утицајне сфере. Први се баве исхраном сиромашних земаља, други – земаља, које немају на дневном реду питање несташице хране. Само што је гладних ипак више. Осим тога земље, које бележе пораст привреде, суочавају се са недовољном количином сточне хране. И колико год се овој тенденцији противили присталице здравог начина живота, за сада се типује на ГМО.

Дарија Манина,