САД подсетиле савезнике да за НАТО треба платити

Стални представник САД у НАТО-у Иво Даалдер је подсетио савезнике да морају да испуњавају своје обавезе, а не избегавају да плате уговорени војни допринос алијанси. Та је изјава дата у Литванији, где је одржан редовни годишњи Снежни сусрет НАТО.

Снежни форум у литванском Тракају је неформална акција. Тамо не усвајају никакве одлуке, само разматрају заједничке проблеме тог блока. Међутим, ситуација индивидуалних доприноса заједничком војном буџету постала је толико тужна да Вашингтон користи сваку могућност да подсети савезнике на доларе. Све до 2000. године су САД сносиле 50 одсто свих трошкова алијансе. Данас се тај ниво подигао на 70 одсто. Трошкови за одбрану у ЕУ у просеку износе 1,6 одсто националног бруто-производа у односу на 5 одсто у САД-у. 2011. године су земље ЕУ укупно утрошиле за одбрану око 180 милијарди евра. Пре 5 година, односно, пре кризе, тај је износ био 200 милијарди евра.

Вашингтону је веома тешко да натерају Европљане да испуњавају норматив војних буџета од 2 одсто. Ово је скоро немогуће у ово тешко финансијско доба, - каже шеф оделења европске безбедности руског института Европе РАН Дмитриј Данилов.

- САД стално подсећају на ту тему: европски савезници морају да сносе једнако бреме одговорности. Зато морају да подржавају своје трошкове на одговарајућем уговореном нивоу. Јасно је да није реч о одбрани зоне одговорности НАТО. Реч је, свакако, о одређеним експедиционим снагама и операцијама НАТО. И то, операцијама НАТО далеко ван зоне одговорности земаља-чланица.

У Европи су свесни да после повлачења 2014. године америчких снага из Авганистана трошкови за експедиционе снаге морају да се нагло смање. У Саром Свету не виде разлоге за сличне задатке НАТО, као ни разлоге за повећање војних трошкова.

На Европљане слабо утичу тврдње САД да раст улагања је потребан као одговор на њихово повећање у Русији и Кини. То може да убеди само неупућене, - каже директор руског Међународног института политичке експертиза Евгениј Минченко.

- И Русија, и Кина су земље које сустижу. Ако оставимо по страни питање стратешких нуклеарних снага, одмах се види да у армијском, нарочито војно-поморском потенцијалу Кина и Русија губе у односу на САД. Оне су доминирајућа војно-поморска држава у свету.

Тешко да ће европски партнери слушати наговоре Американаца. Поред тога не слажу се сви у европским престоницама да би НАТО прихватио миротворне функције УН.