Партнерство или игра поверења?
16. јануара у Бриселу отвара се заседање Савета Русија-НАТО на нивоу начелника генералштаба. Једна од централних тачака дневног реда је утврђивање плана војне сарадње за 2013. годину. Ипак неслагања између страна о низу свакодневних питања остају и даље неразрешена.
Руску делегацију на преговорима предводиће начелник генералштаба Оружаних снага РФ генерал-пуковник Валериј Герасимов. Осим питања заједничких манифестација са руске стране високи војни чинови НАТО-а ће размотрити између осталог ситуацију у Авганистану, проблеме трансформације блока, као и реализацију такозване „паметне одбране“, која предвиђа ефикасно коришћење одбрамбеног потенциајла уз ограничено финансирање.
Да подсетимо, у децембру 2012. године на политичком нивоу био је потписан споразум о сарадњи страна за ову годину, у којем се предвиђа проширење узајамних веза. Истовремено министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је истакао да између Брисела и Москве и даље постоји неподударање погледа – између осталог у прилазу европском систему ПРО. Министар је поменуо и одлуку алијансе да постави на граници Турске и Сирије противавионске ракетне комплексе Патриот. Русија, по речима Лаврова, не планира да омета Анкару у реализацији свог права на одбрану у овкиру члана 5. Северноаталантског споразума. Али Москва скреће пажњу на то да не треба преувеличавати опасности.
Између осталог, управо уочи заседања Савета Русија-НАТО из Брисела је стигла изјава званичне предтавнице алијансе Оане Лунгеску о томе да 6 батерија Патриота датих Турској од стране САД, Немачке и Холандије постићи ће бојеву готовост почетком фебруара, ако не и раније. Ракете Патриот могу да обрају ракете и авионе противника. До данас ипак слични напад из ваздуха на Турску од стране Сирије није забележен.
За Москву између осталог у датом случају важније је друго – да алијанса не навлачи на себе мундир светског жандарма, игноришући улогу УН и интересе Русије, што према мишљењу главног уредника листа Национална одбрана Игора Коротченка и кочи развој правог партнерства.
- Русија је несумњиво заинтересована за сарадњу са НАТО-ом у читавом низу програма. Ипак главни проблем који данас омета односе међу њима је проблем ЕвроПРО. Нажалост, ту не полази за руком да се постигне споразум о узајамно прихватљивом компромису. НАТО категорички не жели да слуша руску забринутост. У целини односи са алијанском се развијају, али далеки су од оног што би хтела Русија.
По мишљењу неких аналитичара, став НАТО-а подсећа у низу случајева на игру поверења. Експерт немачког Фонда за науку и политику маргарета Клајн у интервјуу за Глас Русије подвукла је неопходност стратешких прилаза.
- По мени важно је претварање постојеће сарадње у стратешко партнерство. Ради тога треба као прво наставити процес јачања мера узајамног поверења, пошто је његов недостатак главна препрека у односима. Као друго, што је псоебно важно, срадњу треба концентрисати у заистра стратешким правцима. И у дијалог по тим питањима треба активније укључивати Русију. И треће, треба усмеравати напоре на регулисање основног конфликта, тачније неслагања у прилазима проблемима евроатлантског региона.
А најважније нерешено питање о којем је више пута говорио руски председник Владимир Путин састоји се у томе шта ће у 21. веку, када нема халадног рата, НАТО блок. Одговор на њега и треба да пружи сам 21. век.
Олег Севергин,
- Извор
- Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Кијев, који се суочава са недостатком новца, покушава да заради претварајући земљу у нарко-уточиште, саопштила је Спољнообавештајна служба Русије....
Виктор Медведчук је навео да су експерименти на људима почели 2019. године...
Вашингтон и Техеран су од петка више пута разменили ударе, што прети да сруши крхки привремени мировни споразум....
Глобални гигант Глово напушта БиХ, а домаћа апликација Ордера преузима тржиште доставе хране. Ресторани и купци масовно прелазе на поуздано домаће рјешење — које своју мрежу већ шири и...
Посланици блока су, како се наводи, изабрали Qwant, који је раније био у власништву Axel Springer-а, како би смањили дигиталну зависност од САД....
Само 38 одсто испитаника верује да Москва представља војну претњу, у поређењу са 52 одсто прошлог септембра, наводи Билд....
Остале новости из рубрике »














