Сергеј Лавров: о резултатима године и плановима за будућност

Блиски Исток, Северна Америка и ЗНД су данас основни правци рада за Русију. Министар иностраних послова Сергеј Лавров је разматрао спољнополитичке резултате године приликом традиционалне конференције за штампу.

Више пута су му поставили питање о односима са САД-ом. Дијалог Москве и Вашингтона је увек био сложен. Као један од главних проблема је Сергеј Лавров поменуо планове САД о изградњи система ПРО у Европи. Протекле године су настали нови проблеми. Односи су се захладили после усвајања у САД-у такозваног акта Магнитског. Као резултат је пређашњи антисовјетски закон Џексона-Веника био замењен новим – антируским. Русија је брзо реаговала на то, тако ће бити и даље, - изјавио је Лавров.

- Без обзира на све, и даље ћемо одговарати на непријатељске потезе. Међутим, основа нашег става је спремност за даљи развој руско-америчких веза у свим правцима, заинтересованост за сарадњу на међународној арени, међутим, при уважавању фундаменталних принципа: равноправности, узајамног поштовања при уважавању фундаменталних принципа: узајамног поштовања интереса и немешања у унутрашње послове партнера.

Још један важан правац руске спољне политике су земље ЗНД. Економска интеграција у том региону ће се наставити. Ту је главни резултат протекле године потписивање Уговора о зони слободне трговине у оквиру ЗНД. Земље напредују у правцу амбициозног циља – кроз две године, од 1. фебруара 2015. године мора да проради Евроазијски економски савез.

Арапски Исток је данас, изгледа, најпроблематичнији регион на светској политичкој карти. О томе сведочи и развој ситуације у Сирији и око ње. Терористичке акције и сукоби су постали малтене свакодневни у том региону. Сиријска криза траје скоро 2 године. Опозиционери имају за циљ свргавање председника Башара Асада. У тој њиховој тежњи подржавају их неке земље Запада и Блиског Истока. Осим Русије, Кине и специјалног изасланика УН и ЛАД Кофија Анана, а после њега Лахдара Брахимија, нико није покушао да посади зараћене стране за сто преговора. То очито противречи принципима мировног регулисања, који су били усклађени у Женеви. Други је пут сувише опасан, - истакао је Лавров.

- Они, с киме се данас Французи и Африканци боре у Малију, то су људи, који су свргавали Гадафијев режим, а које је Запад, између осталог, ради тога и наоружао. Важно је да се не делује уско, међутим светска заједница делује управо тако. Нешто се десило у Јемену – концентрисали су се на Јемену, Затим Тунис, Египат, Либија. Данас Мали, Сирија. Важно је да се шире гледа – ти су процеси повезани и веома опасни.

У вези са сукобима на Блиском Итоку се поставља питање оружја за масовна разарања (ОМР). Постоји опасност да би могло да доспе у руке екстремиста. Москва сматра да је неопходна Конфереција о стварању на Блиском Истоку зоне, слободне од ОМР, као и разматрање иранског нуклеарног програма и нуклеарног проблема Корејског полуострва.

Недавно је СБ УН усвојио одлуку у вези са лансирањем у Северној Кореји у децембру ракете. Сергеј Лавров каже да је одлука била усвојена брзо и једногласно.

- Што се тиче лансирања северокорејске балистичке ракете, које је постало предмет одлуке СБ УН, наше оцене се поклапају са мишљењем других чланова СБ. Таква лансирања, као и нуклеарне експлозије, забрањене су ранијим одлукама СБ УН. Рачунамо да ће наши северокорејски суседи чути глас међународне заједнице и вратити се на пут сарадње у оквиру шестостраних преговора.

Забринутост изазива и нуклеарни програм Ирана, међутим, покушаји да се припреми напад на нуклеарне објекте и инфраструктуру земље веома су опасни, - истакао је Сергеј Лавров. Огромна већина земаља, према његовим речима, такође није склона да продубљује ситуацију, те се нада да ће се спречити најгори сценарио. Лавров је подсетио да је с Ираном потребно и могуће водити дијалог. Између осталог, то је чинио и Вашингтон, када је реч била о безбедности америчких војника у Ираку. Решење силом није прихватљиво за Иран, као и за друге савремене конфликте.