Србиjа од Хрватске очекуjе примену Закона о jезику

Директорка Kанцелариjе за сарадњу са диjаспором и Србима у региону др Славка Драшковић упозорила jе да jе "напад на ћирилицу" напад на идентитет и опстанак српске мањине у Хрватскоj и да очекуjе и подржава напоре те државе у поштовању Закона о jезику и писму.

Kако jе саопштено из Kанцелариjе за сарадњу са диjаспором и Србима у региону, Драшковић jе указала да jе Закон о jезику и писму усвоjен у хрватском парламенту и омогућава Србима двоjезичност и поред бурне реакциjе грађана Вуковара.

„Република Хрватска jе потписник „Eвропске конвенциjе о правима националних мањина из 2003.“ Mноге одредбе ове конвенциjе се не спроводе, броjна спорна питања постоjе у односу према Србиjи, коjа ће Хрватска морати да реши у светлу њеног скорог уласка у Eвропску Униjу", рекла jе Драшковић.

Oна jе указала да се ово пре свега односи на подручjе образовања, културе и информисања ради очувања националног и верског идентитета Срба на подручjу Хрватске. "Oно што држава Србиjа захтева jе да се уведе реципроцитет када су у питању права коjа ужива хрватска национална мањина у Србиjи са правима коjа би требало да имаjу Срби у Хрватскоj", истакла jе Драшковић.

Oна jе подсетила да jе Србиjа Уставом и законом регулисала права мањина на начин коjи jе усклађен са европским стандардима - право на коришћење jезика, писма, образовање, информисање на матерњем jезику, право на заштиту културног идентитета, активно учествовање у политичком животу на републичком, покраjнском и локалном нивоу.

"Tакав положаj српске заjеднице у државама окружења ниjе ни приближан, а о реципроцитету нема говора. У Хрватскоj Срби имаjу статус националне мањине, али не и поштовање права коjе таj статус обезбеђуjе", навела jе Драшковић.

Oна jе указала да у Словениjи и Aлбаниjи таj статус за Србе ниjе остварен и њихов положаj jе изузетно неповољан, а тамо где се сматраjу аутохтоним народом као у Црноj Гори, Срби су изложени свакодневним притисцима да се одрекну свог националног идентитета. Према званичним подацима пописа становништва у Хрватскоj, у Вуковару живи више од jедне трећине Срба због чега jе хрватска држава дужна да србски jезик и писмо уведе као званични. Десничарка удружења се, међутим, противе томе, а током викенда jе одржан jош jедан протест са захтевом да се уведе барем десетогодисњи мораториjум на поменути закон.