Цена катињског питања

Катињско питање је било болно и сложено, како за Пољску, тако и за Русију. До 1990. године сматрало се да су се са хиљадама Пољака обрачунали немачки окупатори. Али када су отворени совјетски архиви, постало је јасно да је наредбу за убиства издао Јосиф Стаљин. Започеле су провере случаја које су трајале више од десет година.

2004. године руски суд је прекинуо истрагу Катињског случаја због смрти кривца за злочине – Стаљина и других руководилаца СССР. Узрок због чега је затворен случај тада није био објављен. Пољаци су се обратили Европском суду за људска права са молбом да се објави одлука. Од Међународног суда они су такође затражили да се постигне рехабилитација њихових рођака и новчана компензација. Стразбуршки суд је одлучио да се објаве документи, али решење питања о додели статуса жртава репресије и исплати компензације оставио је Русији. Компензација преко Европског суда за људска права неће бити добијена ни овог пута, уверен је експерт Фонда за историјске перспективе _Александар Музафаров.

- Питање о компензацијама највероватније неће бити решено у Европском суду за људска права. Ради се о томе што Европски суд размата случај у складу са националним законодавством, а по руском закону о рехабилитацији жртава политичких репресија компензацију могу да добију непосредно саме жртве репресије, али не њихови рођаци или наследници.

Катињски злочин је био квалификован као ратни. Али Пољаци немају документа да су њихови рођаци били рехабилитовани. А то је још један разлог зашто је немогуће добити било какав новац, објашњава први потпредседник Центра за политичке технологије Алексеј Макаркин.

- Пољска страна са своје стране тврди да је материјално питање за рођаке погинулих секундарно, главно је видети сва доумента. Између осталог, добити доступ папирима који се још чувају у Русији под ознаком „поверљиво“, објашњава адвокат Роман Новосељски, који предствља пољске породице у Европском суду за људска права.

Реч је о добијању приступа материјалима истраге који су били скривени и одлуци о дозволи приступа коју је дала Руска Федерација.

Са своје стране, Русија је испунила одлуку Стразбушрког суда, већ је почела објављивање докумената. На Интернету се налазе електронске верзије такозваног пакета бр. 1. И то је тек почетак, даље ће бити предтављена већа количина материјала. Ово је изјавио Дмитриј Медведев 2010. године док се налазио на дужности председника земље.

- Пре извесног времена сам, како би наши људи боље знали шта се десило, издао наредбу не само да се настави овај рад, већ и да се представе резултати који већ постоје. Нека сви виде ко је доносио одлуке, давао одговарајуће наредбе да се убију пољски официри. Али још једном понављам: из историје треба извлачити поуке. Зато то што се у сумарној варијанти појавило сматрам добрим. Ми ћемо се и даље тиме бавити.

Сада су сви документи доступни на сајту Росархив www.rusarchives.ru. Без обзира на затварање Катињског случаја у Русији, рад на документима се наставља. 2010. годиен Државна дума је усвојила изјаву О Катињској трагедији и њеним жртвама. У њој се говори да ће Русија наставити усмерење на обнову историјске правде.

Дарја Мањина,