Руси ће гарантовати енергетску независност Републике Српске

У Москви су управо завршени разговори који су били логичан наставак сусрета у Сочију крајем прошле године, када је председник Републике Српске потписао споразум са шефом Гаспрома Милером о изградњи крака гасовода «Јужни ток» на њеној територији. Током најновијих сусрета је и министар енергетике Русије писмено потврдио да ће гасовод кроз Српску дефинитивно бити саставни део «Јужног тока», а то је са своје стране поновио и министар иностраних послова Сергеј Лавров. То значи да је, како се истиче у владином саопштењу, добијена подршка за пројекат који ће гарантовати енергетску независност и стабилност Републике Српске.

Подсетимо се, након потписивања споразума пре неколико месеци, остало је још да се створи заједничко предузеће, у коме ће 60% припадати Гаспрому, то јест Русији, с обзиром да се та компанија налази у државном власништву, а преосталих 40% Републици Србској. Тај део посла ће бити обављен у следећих неколико недеља, када ће у Бањалуци правници са обе стране направити уговор који ће детаљно одредити поменуте партнерске односе, а и сам челни човек Гаспрома је најавио свој долазак у главни град Српске на његово потписивање.

Оно што се већ сада може са сигурношћу рећи, то је да ће поменути крак гасовода „Јужни ток“ ући из правца Србије код Бијељине, а затим ће ићи трасом према Бањалуци и Новом Граду, на крајњем западу Републике Српске.

Од посебног је значаја што ће бити довољно гаса за топлане у четири већа града које ће се наћи на тој траси гасовода, а руски партнери су расположени да направе и две потпуно нове електране на гас, као и да реконструишу постојећу термоелектрану у Угљевику, која би могла бити преоријентисана на употребу гаса. Осим тога, планирана је и изградња секундарне мреже за грејање већих насеља и снабдевање индустријских постројења, а припремни радови у Бањалуци за то би требало да почну већ за месец дана.

Штавише, поред „Јужног тока“, тема разговора је била и укупна привредна сарадња и важни економски пројекти, попут Рафинерије нафте у Броду и Рафинерије уља у Модричи, које су још раније купили руски инвеститори, а било је речи и о Гаспромовом отварању бензинских пумпи, те о НИС-овом истраживању нафте и гаса у Републици Србској.

Дакле, реализацијом овог договора о краку гасовода стварају се повољни услови за развој економске, али и безбедносне ситуације јер, како је још раније изјавио Додик, тај важни пројекат ће утицати на ситуацију у сфери безбедности у региону, с обзиром да је Русија зинтересована за то да се транспорт гаса одвија у максимално стабилним околностима.

И зато, када Јужни ток кроз Републику Српску буде готов до 2016. године, како је планирано, то ће значити обезбеђену енергетску стабилност и добру основу за повећање запослености. А судећи по усвојеној енергетској стратегији Републике Српске, то је само почетак таквих улагања, с обзиром да би обим инвестиција у енергетски сектор од 2010. до 2030. године требало да износи близу 6 милијарди евра.

Напослетку, уместо било какве оцене тек завршених разговора у Москви, најбоље би било поновити оно што је у неколико речи сажео председник Републике Срспке, када је закључио - да је «ово потврда и деманти свим невернима који су покушали да омаловаже тако значајан пројекат као што је Јужни ток».

Ратко Паић,