Како се одбранити од отровних намирница?

У медијском простору се подигла велика бука у вези са отровном храном која се нашла на рафовима трговина у више балканских земаља, а јавност је постала врло узнемирена због сазнања да су куповали и јели канцерогене материје. Међутим, иако би у таквим ситуацијама било логично да свака земља предузме најодлучније превентивне мере уклањања свих потенцијално опасних и сумњивих производа, они су још увек доступни у продаји, а потрошачи су збуњени и уплашени.

Наиме, у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори су повучени са тржишта млеко и туњевина одређених произвођача, зато што је утврђено да садрже недозвољене и по здравље опасне супстанце. С друге стране, у Србији су из Министарства пољопривреде поручили да је у испитаним узорцима млека пронађено око 30 узорака где је количина канцерогених материја била на граници дозвољеног, али из тога није уследила одлука о повлачењу или забрани даље продаје појединих производа.

Овај и слични догађаји намећу питање - колико су безбедне намирнице које се конзумирају у разним земљама, и ко их, и по којим критеријумима контролише?

На пример, Русија је пре неколико дана одлучно реаговала и забранила увоз охлађеног и замрзнутог меса из САД-а због утврђеног присуства препарата рактопамина у њему. Американци сматрају да се њихово месо производи по највишим безбедносним стандардима и тврде да ректопамин може да се употребљава у људској исхрани. Међутим, како су тим поводом изјавили у руској Федералној служби за ветеринарску и фитосанитарну контролу, ради се о опасној супстанци, па стога Русија неће дозволити увоз меса од животиња које су одгајене уз помоћ тог стимулатора раста, иако је Америка оштро реаговала на ту забрану и затражила да се она сместа укине. Осим тога, Руси су изјавили да ће убудуће руске лабораторије саме проверавати присуство рактопамина у месу из увоза, и све количине меса у којима он буде пронађен биће враћене натраг произвођачу, јер им неће бити допуштен улазак на строго контролисано руско тржиште намирница.

А када је реч о Европској унији, тамо је недавно Европска комисија попустила и смањила своје критеријуме, с обзиром да је на пример дала дозволу за коришћење млечне киселине за деконтаминацију говедине, како се то ради у САД-у. То је протумачено као гест добре воље уочи могућег почетка преговора о споразуму о слободној трговини између САД-а и Европске уније. Иначе, раније је Европа забрањивала поменути вид деконтаминације и није допуштала увоз таквог америчког меса, али од сада ће то ипак бити дозвољено, иако на тај начин постоји могућност да се развије отпорност микроорганизама, а потрошачи у ЕУ се плаше да ће укидање наведене забране бити увод у даље снижавање стандарда Уније у области квалитета производње. Како су поводом укидања европске забране за америчко месо изјавили из америчког министарства трговине, они су веома задовољни због тога и сматрају да ће то ускоро омогућити повећање извоза америчког меса на европско тржиште.

И на крају да се поново вратимо на тржиште Србије и недоумице које су изазване поводом постојања или непостојања опасних производа у србским продавницама. Како су рекли у Националној организацији за заштиту потрошача Србије - „Право је потрошача да знају све о производу, од њиве до рафова. Ми само слушамо да код нас нема тих спорних намирница, a читав регион их препознаје као проблематичне.“ А званичници из Привредне коморе Србије су са своје стране казали да би било очекивано да инспекције појачају надзор над производима који из региона улазе у Србију.

Стога, потрошачи у Србији могу само да се надају да ће и њихови надлежни органи умети да се изборе са опасном храном која је већ стигла или би могла стићи у слободну продају и угрозити здравље свих грађана. Јер ништа друго и не могу да учине, осим да се само надају.

Ратко Паић,