Србско-руске везе на примеру града Трстеник

Дан виноградара који се одржава у фебруару, и у чијој организацији је учествовало Друштво србско-руског пријатељства Пуковник Рајевски у граду Трстеник, био је упечатљив догађај у животу малог србског града. Он се прочуо међу становницима и гостима Трстеника. И желели бисмо да детаљније испричамо о делатности Друштва.
О његовим циљевима и задацима говори председник организације Марина Вучковић.

- Циљ друштва је неговање традиционалних духовних, културних и научних видова сарадње између србског и руског народа. Ми полазимо од духовне, историјске, цивилизацијске и културне везе базиране на истородној словенској припадности, православљу и блискости језика. Наше друштво састоји из руских сународника и представника Србије. У друштву има дванаест представника руских сународника, а остали су Срби, који благонклоно гледају на Русију. Они нама веома помажу у нашем раду. Старамо се да обједињујемо и наше сународнике из бившег Совјетског Савеза. У нашем друштву има и Белоруса, и Украјинаца, и неки чланови из Казахстана. И старамо се да они не забораве свој рођени језик и своју културу. Сад се спремамо покладе, у чему учествују и србска деца.

Друштво србско-руског пријатељства у Трстенику названо је участ пуковника Рајевског, који је 1876. године погинуо за време битке у близини суседног града Алексинца. Друштво поштује сећање на руског официра, говори Марина Вучковић.

- Сваку годину, 2. септембра, ми одржавамо успомену на пуковника Рајевског. Сад у селу Каонику учествујемо заједно са општином Каоник у оформљењу собе-музеја пуковника Рајевског. Ми смо ступили у контакт са потомцима пуковника Рајевског који живе у Београду. И они су нама ставили фотокопије писама и слика. И то ми користимо на нашим изложбама, где веома кратко, недељу дана, Трстеничани могу да се упознају са историјом и животом пуковника Рајевског.

У нашем разговору Марина Вучковић је истакла и научну страну делатности друштва. Измђеу осталог било је речи о књизи Врњачки Руси (Руска емиграција у граду Врњачка Бања), у којој се између осталог садрже и подаци о Русима у Трстенику.

- Није пуно истраживања показано у тој књизи. Један од чланова нашег удружења, доктор историјских наука Јелена Шпирић радила је на истраживању на територији Трстеника. Она је нашла да је први руски инжењер помагао и учествовао у отварању електродистрибуције града Трстеник. Руске монахиње биле су у манастиру Љубостиње. Један руски монах је четири године радио на рестаурацији ризничке цркве. О овом руском свештенику ми смо сакупили доста материјала, и у јуну-месецу у сарадњи са Руским Домом у Београду спремамо изложбу у Трстенику. На територији Трстеника за време рата погинуо је седам руских војника. Сад смо та имена дали у Руски Дом да видимо да ли живи још њихова родбина да би знали где су сахрањени ти војници.

За време постојања друштва његови чланови су успели да ојачају и економске везе са Русијом. По речима Марине Вучковић, важан састанак одржан је још у октобру прошле године.

- 15. октобра прошле године ми смо позвали две делегације из града Власиха Московске области и из града Аксај Ростовске области. Они су се одазвали на наш позив. Тема је била међународни однос између србског и руског народа на културном и економском нивоу. Нима се веома свидело код нас. Ми смо њима показали однос Србије према Русији. У тој посети је био потписан меморандум о сарадњи између наших градова. Договорили смо се да град Аксај предостави територију на којој Трстеник може да направи хладњачу да би могли извозити воће и поврће из нашег региона. А ми смо углавном пољопривредни крај. Договорено је и о сарадњи између две школе о размени деца и о размени књига. Делегације су донеле велику количину руских књига, које су поклониле Трстеничкој библиотеци. У мају-месецу планирамо да посетимо град Аксај и град Власиху, а после ћемо да видимо што они нама могу да предлажу. На новембар-месец планирамо да они опет дође код нас и да потпишемо братимљење између наших градова.

Тако постепено друштво србско-руског пријатељства јача економске, научне и културне везе између Србије и Русије. Са своје стране желимо им успеха!

Григориј Соколов,