Хрчци почели да лове шкорпионе?

Упознајте се – шкорпионски хрчци (Onychomys torridus). Ова јединствена створења нису плод болесне маште писаца научне фантастике, већ још један хир мајке природе. Они су рођене убице. Јединствени у својој врсти месождери глодари који сваке ноћи излазе у лов и завијају на месец. Њихов плен су шкорпиони и тарантуле. Они су нови степен еволуције.

Сасвим недавно шкорпионски хрчци који обитавају у сушним регионима на југозападу САД и Мексика привукли су пажњу свих научника зоолога. Испоставило се да њихове физиолошке особености немају аналога у свету по неосетљивости на отров опасних аризонских шкорпиона Centrurioides sp, од којих сваке године умиру хиљаде људи.

Отров шкорпиона садржи јаке неуротоксине који врше разорно токсично дејство на централни нервни систем и крвоток чивека, изазивају јаке мишићне контракције и оштру дисајну инсуфицијенцу, ипак ни на који начин не утичу на шкорпионске хрчке, шта више они их лако убијају и хране се овим шкорпионима. Зоолог Дмитриј Исонкин каже:

- Свестрано проучена неосетљивост шкорпионских хрчака на отров може да помогне да се направе принципијално нови аналгетици, као и ефикасни противотрови који могу да спасу стотине, ако не хиљаде живота. Сасвим недавно на Универзитету у Хјустону изведена су брижљива клиничка истраживања ових глодара и утврђен је један занимљив детаљ. Испоставља се да је у телу хрчка дошло до мутације гена који одговара за преношење импулса боли у мозак и они су постали практично неосетљиви на бол. Ако се схвати механизам дате мутације, могуће да ћемо се наћи на прагу нове револуције стварања аналгетика нове генерације.

И ако су шкорпионски хрци приковали за себе пажњу читавог света са научне тачке гледишта, сада је дошла на ред и обична публика. На Интеренту су посебно популарни спотови са овим глодарима који завијају на месец, који с времена на време личе на праве вукове, само у мањој варијанти.

Шкорпионски хрчци су заиста јединствени представници своје врсте. Они су једини који се не либе канибализма и у посебно гладна времена једу своје рођаке. Од најранијег детињства младунче испољава посебну агресивност и у стању је да нападне жртву која је и већа од њега. И понаша се, по мишљењу Дмитрија Исонкина, сасвим нетипично за класичног глодара.

- Обично представници дате врсте нису превише склони да испољавају тако јаку агресију и тим пре да једу себи сличне. Сасвим је очигледно да можемо да говоримо о еволуционој мутацији. Да ли је то лоше или добро, наравно није на нама да судимо. Просто то је чињеница. Природа тражи и налази нове начине за очување врсте. Преживљавају јачи. Тај закон још нико није укинуо.

Ма како ти било чудно, али нови степен еволуције започиње шкорпионским хрчцима.

Аљона Ракитина,