Екраноплани, на старт!

У Јакутији ће се у мају ове године, како се очекује, тестирати нова амфибија „Буревесник 24“, представник породице екраноплана.

За испитивање је заинтересовано министарство транспорта Јакутије. „Буревесник“ ће се тестирати на реци Лени, на линији дугој 600 км од Јакутска до Олекминска. Претпоставља се да ће убудуће ове амфибије, које су нешто између брода и авиона, у Јакутији, на брзим путничким линијама заменити уобичајене речне „Ракете“ и „Метеоре“,

Екраноплани и екранолети

Строго говорећи, „Буревесник“ припада екранолетима. Ови летећи апарати, такође, као и екранопални, могу да се крећу изнад површине, користећи ефекат екрана. Али, за разлику од класичних екраноплана, они могу да се подижу и на више висине. Од екранолета се у различитим условима лета траже сасвим супротни технички параметри. За планирање са ефектом екрана се тражи широко крило посебног профила и раван широки труп, а за лет – уско крило и уски труп. Зато још нико није успео да направи машину која лети исто као добар авион, а да има и особине екраноплана.

Конструктори „Буревесника“ су покушали да изгладе ове супротности и направили су свој апарат по бипланској шеми – ефекат екрана се обезбеђује за рачун широког нижег крила. Претпоставља се да ће „Буревесник“, захваљујући овој шеми, моћи подједнако добро да лети, како изнад површине воде, тако и изнад земље.

Нада у успех?

Екраноплани се пројектују практично у свим водећим авиационим државама света већ дуже време, међутим, још нема стабилне и практичне употребе. Прилично озбиљна ограничења режима употребе и „строгоћа“ управљања, за сада не дозвољавају да екраноплан постане сигурно транспортно средство. Уместо тога, екранолет, теоријски без главних мана екраноплана, може постати перспективнији објекат. Мада се управљање овим апаратом не може назвати једноставним.

До сада су сви радови у овој области остајали на нивоу градње експерименталних примерака екраноплана и екранолета. Ако конструктори „Буревесника“ успеју да направе машину која би се производила макар и у малим серијама, то ће бити успех раван продору Роберта Фултона, који се сматра проналазачем пароброда. Бродови са парном машином су се правили и до Фултона. Али, баш његов пројект је постао тражен због својих карактеристика и целокупног развоја технологије који је омогућио почетак серијске производње, за то време, нове технике. Колико ће у томе успети конструктори „Буревесника“ показаће време.

Илија Крамник,