Прича о тигрици по имену Пепељуга

Научници се надају да ће обновити популацију амурских тигрова са списка угрожених врста на Далеком истоку. Ради тога намеравају да уз одраслог грабљивца настане младу женку која се налази у рехабилитационом центру. Проблем очувања ретких животињских врста у Русији не разматрају само научници и еколози, већ и политичари. Планирано је да се у најскорије време пооштре кривичне казне за незаконити лов ретких животиња и коришћење биљака.

У Јеврејској аутономној области на Далеком истоку, по подацима еколога, данас живи само један амурски тигар. Научници су уверени да је могуће обновити популацију животиња Због тога је планирано да се на слободу пусти млада тигрица. Ловци су је, исцрпљену, пронашли у шуми прошле године. Пепељуга је, како су је назвали еколози, послата у рехабилитациони центар за грабљивце. А кад ојача, тигрица ће бити одведена код мужјака.

Животни аерал ових величанствених грабљиваца се у току последњих година брзо смањује. Сад су се углавном сачували само у планинама и шумама суседног региона – у Амурској области. Међутим, није тако лако обавити експеримент пресељења грабљивца из неслободе у дивљу средину, истиче начелник секретаријата за чување, контролу и регулисање коришћења објеката животињског света Приморске покрајине Владимир Васиљев.

- Данас питање Пепељугине судбине није решено. Оно ће се решавати колегијално, уз учествовање научника и јавности. Засад није јасно да ли она може бити пуштена у дивљу природу. Како ће се понашати на слободи, да ли ће поново отићи код људи?

Научници су раније предлагали да се вештачки прошири животни ареал амурских тигрова тако што ће се они преселити на исток, у Јакутију. Тамо има довољно националних паркова и заштићених природних зона. Међутим, то је превише компликован пројекат. Научници нису сигурни да амурски тигрови могу да се навикну на климу јужног Сибира. Притом треба сачувати популацију грабљиваца и у самој Амурској области, истиче Владимир Васиљев.

- Данас се са сигурношћу може рећи да популацији амурског тигра ништа не прети. Њен број је на стабилном нивоу – то је око 500 индивидуа, што није лош показатељ. И људи су чешће почели да примећују ову дивљу животињу. Међутим, ови сусрети се не завршавају увек добро по самог тигра. На пример, од почетка ове године у рехабилитационе центре смо примили 7 тигрића. Сви су они остали без мајчинске бриге. Тешко је рећи зашто их је мајка напустила. То је највероватније дело руку ловокрадица.

Број тигрова на Далеком истоку треба да буде скоро два пута већи, уверени су еколози. Ради тога је потребно више пажње посветити заштити не само самих животиња, већ и шума у којима живе, уверен је руководилац програма за чување биодиверзитета Светског фонда дивље природе Владимир Кревер.

- За нас је много важније да побољшамо животну средину, да се изборимо с ловокрадицама и да побољшамо одржавање ловишта на Далеком истоку, па ће тада број тигрова у дивљој природи сам по себи порасти до максимума. То је око 700 индивидуа. У принципу, тамо и не може да живи више.

У зоолошким вртовима у свету данас живи око 450 амурских тигрова. У Кини, где је раније живело на стотине ових дивљих мачака данас се може избројати неколико десетина индивидуа. Руске власти су озбиљно забринуте због проблема очувања јединствених животињских врста. Председник Владимир Путин је ових дана доставио Државној Думи нацрт закона о пооштравању одговорности за ловокрадице. За незаконито убијање тигрова, леопада, аргала, сивих сокола и других ретких животиња неће претити само новчана, већ и затворска казна.

Александра Захарова,