Из манастира Будисавци на Космету екуменисти прогнали оца Алексеја

 Окупиране територије – У свежем сећању наших посетилаца, сасвим сигурно, још увек је догађај који се збио на окупираним територијама 13./26. новембра 2012. године. Тог дана је, да се подсетимо, у манастиру Будисавци проплакала икона Пресвете Богородице, и то у тренутку док је Мајци Божијој, испред ове њене свете иконе, акатист читао јеромонах Алексеј. Отац Алексеј нам се данас јавио писмом у коме нас извештава о најновијем злоделу екуменистичко-новотарских окупатора. Наиме, узурпатор трона рашко-призренске епархије, владика Теодосије, прогнао је овог смерног и ревносног служитеља Божијег из манастира Будисавци. Подсећања ради, на окупираним територијама Света Литургија се неизмењена (онаква какву су је служили сви наши Свети Оци) служи још једино у манастирима Девич и Будисавци, где се и догодило чудо плача Мајке Божије. После овог прогона остао је још само Девич. Ево шта је у свом писму написао отац Алексеј:

Јеромонах Алексеј (Фото: Борба за веру)

„Дана 17. 03. 2013. године у 14 часова прогнан сам из Манастира Будисавци, где сам служио. На исти дан 17. марта десио се и погром Срба на Косову и Метохији. Као што су и владику Артемија прогнали дан пре часног Васкршњег поста тако су и мене прогнали овог 17. марта на дан поклада.

Монахиња Харитина, из Пећке Патријаршије, дошла је у Манастир и напала ме да треба да напустим Манастир због окупљања народа који долази у посету Манастиру и покушава да Манастир оживи. Манастир током ове задње 4 године није био посећиван од стране народа који живи ван Косова и Метохије. Ово је велика Светиња и желео сам да она буде више посећивана и више да се води рачуна о њој. Монахињи Харитини није одговарало да овај Манастир буде посећиван од стране верника који су долазили из далека и помагали ову Светињу. За ове задње 4 године од како сам у овој Светињи нисмо добијали никакву помоћ ни од стране Патријаршије ни од државе. Добио сам акт од стране мог надлежног епископа Теодосија да морам да напустим Манастир Будисавци и да ме премешта у Свете Архангеле код Призрена не наводећи разлог због чега ме премешта. Одобрено ми је да ове прве недеље Часног поста будем у Манастиру и да после идем, али Монахиња Харитина је дошла и избацила ме из Манастира као да сам криминалац, не поштујући ме као свештенослужитеља и саблажњавајући присутни народ који је дошао у посету овом Манастиру. Манастир у Будисавцима је метох Пећке патријаршије што значи да треба да се брине за њега. Сваки пут када сам тражио помоћ за манастирске потребе и своје личне потребе које сам потребовао због своје личне болести коју имам. Болујем од дијабетиса тип 1 због којег 4 пута на дан примам инсулин и пијем лекове. Због ове болести сам и морао да путујем често код доктора у Београду на ВМА због контроле и лечења. Никада нисам имао разумевања од стране епископа и од стране Патријаршије којој сам служио у Манастиру Будисавци. Све моје трошкове за путовања и лечење су покривали верници као и данас што раде. Манастир у Будисавцима је вома сиромашан и било ми је веома тешко служити у њему из тог разлога.

Од 2000. године од како сам рукоположен за јеромонаха служим Свету Литургију на Светоотачки начин и по Канонима наше Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.

Сви ми који служимо Свету Литургију на овај начин бићемо прогањани од стране својих епископа, што се данас и дешава. Они нас приморавају у појединим епархијама да Свету Литургију служимо новотарски. Моја велика жеља и љубав према овој великој Светињи су ме мотивисали и дали снаге да оволико времена и под тешким условима опстанем и служим у њој. Многи верници су апеловали и молили владику Теодосија да останем у Манастиру и служим Свету Литургију сваке недеље и празника али се владика оглушио о молбе верника. Увек су налазили разлоге током ових 4 године од како сам у Будисавцима да ме избаце из Манастира. Много ми је жао због свега овога што се дешава у нашој Православној Цркви и због народа који трпи састрадава са нама. Нека нам Благи Господ свима нама опрости!“