Проблеми интеграције ромских породица у Немачкој

Бенџамин Маркс, представник организације Aachener Siedlungs – und Wohnungsgesellschaft, говорио је за Глас Русије о новом пројекту интеграције ромских породица у Немачкој.

Гарцер Штрасе је део кварта Нојкелн у Берлину, где живи око 600 ромских породица. Углавном су то досељеници из места Фантанеле 35 километара од Букурешта. Грацер Штрасе, као што и доличи местима где се чује ромски говор и песме, живи посебним животом са својим традицијама, ритуалима, начином живота, свадбама под отвореним мебом, чедољубљем и виком. Зашто су се они преселили из Румуније у Немачку? По речима Бенџамина Маркса, он је схватио разлог када је сам боравио у Фантанелу, где су ове породице раније живеле.

- На први поглед Фантанеле је симпатично село са делимично изграђеним кућама, кућама које се делимично граде, смештена у живописном крајолику. Тамо би било добро када је врућина изнајмити на две недеље лаку летњу кућицу и заборавити на свакодневну јурњаву. Ипак тамо није могуће живети. Нема посла. Има школа, али она не пружа потпуно образовање. Ради тога треба прећи у другу. И ићи до ње 30 километара.

Дискриминација Рома у Румунији је осетан и сложен проблем. Они беже у Берлин, на Гарцер Штрасе, сматрајући да је то својеврсни „ромски рај“. Али то није тако. Сложености интеграције постоје свуда. Неко чак покушава да се врати у Фантанеле. Чак после дугог боравка у Берлину, они настављају да одржавају тесне контакте са Фанатанелеом, путују на распуст, шаљу новац рођацима који остану тамо.

Бенџамин Маркс истиче да проблеми интеграције псотоје чак у таквим местима као што је Гарцер Штрасе:

- Тешко је замислити ситуацију у којој би ромске породице могле да живе поред неког другог. Они стварају своје групације, заједнице, раде послове, обећавају својима живот и боравак у Немачкој, за шта траже новац. Осим тога, они заиста морају да плате фактички за сваки корак. А то не желе. Испада да постоји неки посебни новчани промет и истовремено дугови пред државом.

Организација коју представља господин Маркс бави се изградњом и осигурањем станова ромским породицама. Администрација кварта Нојкелн активно подржава овај пројекат. Између осталог, пружа могућност представницима породица да се школују у раде. Већина рома са Гарцер Штрасе има професионално грађевинско образовање. А жене, без обзира на затвореност овог малог друштва, уче немачки на општинским курсевима. С ањима раде специјални сарадници како би олакшали интеграцију. Ипак, све то ни мало не радује. По мишљењу Маркса, ЕУ је допустила озбиљну грешку када је пустила у уједињену Европу Румунију и Бугарску. Превише је рано за саме ове земље да интеграција њихових грађана буде безболна. И ако се ЕУ одлучила на тај корак, требало је пружити све институције и инструменте помоћи таквим земљама већ унутар Уније. Али то није било учињено. И такви подухвати као Грацер Штрасе не решавају проблем. Ипак важно је да он показује да је позитивно искуство могуће и реално. Администрација треба озбиљно да се односи према таквим пројектима, а сами досељеници треба да чувају станове, да предузимају кораке за јачање свог положаја у новом друштву. То захтева време и огромне напоре.

Армин Зиберт,