Између осталог пижонска Француска

У животу земље има разних епоха. У историји Француске сада је наступила епоха апсурда. На законодавном нивоу реч је о признању женског стомака робом и увођењу људских бића у комерцијални промет, како би се омогућило хомосексуалним паровима, који су по природи бесплодни, да купују себи дете и претендују на улогу родитеља. Логична последица Тобировог закона (презиме актуелног министра правде Француске) јесте прихватање разрађеног и предложеног ових дана Националном Сабору документа под досадним називом: Владин програм против насиља и дискриминације на основу сексуалне оријентације или личне полне идентификације.

Како би смо схватили лукавости француске чиновничке логике, позали смо у помоћ друштвеног посленика и професора права у Паризу Оливија Турнафона.

Господине Турафон, да ли бисе могли да нам дешифрујете основне моменте текста о полном правном регуисању, који је формулисала француска администрација? Да ли је истина да сада француска деца од колевке треба да знају разлику између хомосексуалцима и хетеросексуалцима? И каква је то гендерна теорија која се помиње у тексту овог опуса?

- Гендерна теорија није мој термин. У принципу, реч је о теорији коју су почели да развијају 70-их година прошлог века, према којој полне разлике нису везане за физиологију, веж се заснивају на социјалним предрасудама и треба их искоренити у име једнакости између мушкараца и жена. Ова теорија ступа у противречност са безусловном перцепцијом разлика између мушкараца и жена. Али за 30 година групе из сенке су урадиле врло велики посао. Већ сада смо на прагу почетка њеног предавања у француским пколама и колико ми је познато, примене у суду. Тачније увођења кроз одређене друштвене институције уз могућност коришћења кривичног гоњења против оних који одбијају да се њоме руководе.

Ви се ватрени бранилац историјске културе Француске и њене традиционалне религије. Међутим нацрт Тобировог закона даје права азила лицима која себе прогласе за хомосексуалце и подвргну се гоњењима код себе у Домовини. Тако се Француска претвара у светски хомо-депо, јел тако?

- Овде опет имамо посла са логиком апсурда. Тим пре, што се неке тачке закона већ делимично примењују. Рецимо, право пружања азила хомосекуалцима. Многи људи хомосексуалне оријентације могу да се полакоме на то и да нам дођу како би искористили предности друштва прерасподеле. Мислим да то неће бити тешко, узимајући у озбир постојање земаља у Латинској Америци, Азији, па и Европи, као што је Русија, које по мени сасвим законито испољавају суздржаност по том питању или чак отворено се противе спорној сексуалној варијативности.

И тако Француска одустаје од своје историје, од заштите сопствене религије, од признања права главног народа да заштити своју самосвојност, од сувереног права родитеља на васпитавање деце, од принципа непоколебљивости територијалних граница (Сирија, Либија), а сада не само од традиционалне породице, већ и од полне припадности.

Александар Артамонов,