Човечанство и економска штета природних катастрофа

Природа против економије. Два и по билиона долара – такве губитке по подацима УН нанеле су човечанству природне катастрофе од почетка 21. века.

Сада се последице катастрофе не узимају у озбир у пуној мери, тврди се у реферату УН, који садржи преглед економских губитака од стихије за 56 земаља. Међутим тек 2012. године десило се више од 310 елементарних непогода – земљотреса, поплава, урагана, од којих је погинуло више од 9 хиљада људи и пострадало више од милион становника планете. По оценама експерата, сада основну штету економији наносе урагани и земљотреси. Али постоје ризици који се још нису испољили у пуној мери. На пример, човечанство за сада није имало прилике да се суочи са последицама пада великог метеора или астероида на Земљу. Мада пад малог метеора код Чељабинска омогућава да се суди о могућим размерама непогоде, говори професор Института за нафту и гас Губкин Александар Лобусев.

- Основне елементарне непогоде које прете човечанству везане су за космос и унутрашњу енергију Земље. Космичке појаве су пре свега велики метеори и астероиди, који могу да падну како на територије, тако и на акваторијуме. На актваторијумима они ће изазивати огромни цунами са катастрофалним последицама. Што се тиче унутрашњих снага Земље, то су пре свега земљтореси, који могу да изазивају цунами.

Болне тачке савремене цивилизације, по мишљењу експерта, постају велики градови са њиховим огромним становништвом, сложеном инфраструктуром, као и технички објекти попут нуклеарних централа. Њихово оштећење више пута ће ојачати разорно дејство стихије. Пример јапанске нуклеарне централе Фукушима то потврђује.

Говорећи на презентацији реферата, Генерални секретар УН Бан Ки Мун подвукао да је главну одговнорност за смањење ризика од катастрофа сносе владе, али успех се може постићи у партнерству са приватним сектором – инвестиционим банкама или осигуравајућим компанијама. Јер управо на приватни сектор отпада до 85% светских инвестиција у изградњу нових зграда, индустрије и развој кључних објеката инфраструктуре.

Савремена наука и технологија омогућавају да се минимализују ризици од елементарних непогода, али човечанство не предузима напоре у том правцу, сматра директор Института за ноосферне разраде и истраживања Борис Режабек.

- Разум је сада далеко од тога чиме се бави савремена технократија. Техника се развија у великој мери несистематски и под утицајем локалних задатака. Сама по себи техника је само инструмент. Најважнија је данас јединствена политичка воља, али човечанство је страшно разједињено. Зато да изађе на крај са природним катаклизама, са којима је човечанство у принципу у стању да изађе на крај при савременом нивоу развоја науке, оно не може.

Данас експерти називају два основна пута минимализације ризика од природних катастрофа – то је развој система прогнозирања и обавештавања, као и изградња зграда и инфраструктурних објеката отпорних на деловање стихије. Али како признају стручањаци, бизнис је за сада мало спреман на сличне трошкове.

Влад Гринкевич,