Тајна древног микроба

Човечанство има воду која је текла Земљом пре више од 2 милијарде година. Драгоцену влагу нашли су научници у канадској провинцији Онтарио. Узроци добијени из „џепа“ дубоког шахта сада се пажљиво проучавају: они могу да садрже остатке бактерија. Истраживачи сматрају да такви „џепови“ могу да се нађу и на Марсу – они су остали од доба када је читаву Црвену планету пре много милиона година прекривао океан.

Група канадских и британских научника се спустила у рудник бакра и цинка код канадског града Тиминса у провинцији Онтарио. На дубини од две миље они су видели ледене структуре које подсећају на обрисе подводног вулкана. Када су прубушили мале рупе, из њих је почела да цури вода. Брзо су је сакупили, не дозвољавајући јој да ступи у котакт са атмосфером окна. Резултати анализе су изазвали шок – старост образаца је од једне и по до 2,6 милијарди година!

Руски геолози схватају осећања колега. Они су такође имали прилике да нађу древну воду заробљену у такозваним конкрецијама – округлим минералним формацијама, говори шеф лабораторије Геолошког института РАН Јуриј Гаврилов.

- Сам схватам. Када сам разбио ову конкрецију, из дубине је потекла вода. Пред мојим очима је вода стара милионе година испарила. Ужасно ми је било жао што нисам могао одмах да је ухватим.

Вода је могла да остане од древног океана, али не само. Она је могла да се формира на великој дубини као резултат оксидације водоника, који се заједно са метаном пробија нагоре од земљиног језгра. Ипак високи садржај водоника и метана пронађен у датим обрасцима указује да је ова водена средина била повољна за примитивни живот, сматра доктор геолошко-минеролошких наука са Московског државног универзитета, Владимир Сивороткин.

- Живот се вероватно рађао у таквим водонично-метанским струјама на дну океана које постоје на океанским гребенима. Академик РАН Алексеј Маракушев, мој учитељ, дстворио је концепцију рађања живота на Земљи на местима где су избијали угљенични гасови. Он до сада тамо може да се роди.

Научници који су боравили у канадском руднику допуштају да слични услови за конзервацију бактерија постоје и на Марску, ако су икада тамо постојали. Минерални састав Црвене планете врло је сличан Земљином. И то да је тамо раније било много овде сматра се скоро поптуно доказаним. Ипак то није све, упозорава Владимир Сивороткин.

- Оријентишемо се на земаљске услове и кажемо да је овде живот настао највероватније на дну океана. Тамо, где излазе парахидротермалне струје, врши се синтеза висоомолекуларних једињења. Хемија доказује да је то могуће. На Марсу је све много сложеније. Вода је недовољна. Треба да настане екосистем у зачетку. Одређени притисак воде, салинитет. Да ли је било тако на Марсу, нико не зна. То је задатак ван оквира савремених научних представа.

Експерти Гласа Русије мало сумњају у то да старост канадске воде достиже неколико милијарди година (одредили су га по односу изотопа 4 инертна гаса растворена у води). Али није искључено да је тако. Пре две милијарде година на Земљи није било вишећелијског живота, постојале су само бактерије. Зато сада научници покушавају да нађу њихове трагове у узорцима воде. Ако пође за руком, микроби се могу издвојити и размножити – они ће открити много тајни које се односе на период младости наше планете.

Борис Павлишчев,