Ракета тачно погађа циљ

Како је саопштено из министарства одбране Индије, земља је обавила успешно тестирање бродске верзије крилате ракете „БраМос“. Ракета је у стању да напада циљеве на удаљености до 290 км, између осталог и надземне на висини од 10 м изнад површине земље.

„БраМос“ се већ налази у наоружању копнене војске Индије, њом су снабдевени бродови РМ земље. У марту је први пут извршено успешно лансирање подводне верзије крилате ракете „БраМос“. У току године треба да буду обављена тестирања ракете ваздушног базирања.

Тестирање бродске верзије обављено је у оквиру комплексних испитивања наоружања монтираног на фрегати „Tarkash“ која је изграђена у Русији. Бродови по пројекту 11356 у које спада и „Tarkash“ намењени су за вођење борбених дејстава у океанским и морским рејонима самостално и у саставу јединица бродова у својству брода у пратњи. Њихове борбене могућности ће омогућити да се проналазе и уништавају подморнице противника, да се врши противбродска, противваздушна и противподморничка одбрана борбених бродова и пловила у мору, да се подржавају борбена дејства копнених јединица и да се обезбеди искрцавање морског десанта.

Ракетама „БраМос“ биће опремљене све три фрегате које су у Русији саграђене за Индију – Tarkash, Teg и Trikand. Прва два брода су већ ушла у састав РМ Индије. Долазак Trikand из Калињинграда се очекује ускоро. Њихова појава у флоти ратне морнарице Индије намењена је битном повећању њене ударне моћи. Планирано је да се ракетама „БраМос“ опреме и други индијски борбени бродови, укључујући и носач авиона „Викрамадитја“ који је саграђен у Русији и који ће индијској РМ бити предат ове године, истакао је бивши начелник главног штаба ракетне војске стратешке намене Русије Виктор Јесин:

- Крилата ракета „БраМос“ је један од успешних заједничких пројеката Русије и Индије. То се огледа чак и у њеном називу. Руско-индијско предузеће „БраМос Аероспејс лимитид“ названо је у част двеју река – Брамапутре и Москве. Дирекција компаније која прави ракету „БраМос“ налази се у Индији. Ракета се производи заједничким напорима руских и индијских инжењера, али водећу улогу у складу са закљученим споразумом играју индијски стручњаци. У основи стварања ове ракете налази се аналог руске суперсоничне ракете, иако ракета која се производи у Индији захваљујући руским и индијским стручњацима представља већ побољшану варијанту.

Ракете „БраМос“ имају високу технолошку компатибилност. Она се широко користи и у индијској копненој војсци. Између осталог, погранична војска у Аруначал-Прадешу и другим пограничним рејонима је већ има у свом наоружању. Што се тиче ваздухопловних снага Индије, и ту се одвија активан рад. Ракета ће бити намењена ловцима Су-30МКИ и МиГ-29.

Оружане снаге Индије су ракету „БраМос“ почеле да добијају 2005. године. По оценама стручњака у свету засад нема аналога ове ракете који би имао тако високу суперсоничну брзину. У поређењу с иностраним аналозима који се данас користе „БраМос“ има троструку предност у брзини, а у погледу реаговања 3-4 пута. Ракета је слабо приметна за радаре. Истина, да се не би кршили међународни споразуми о преношењу ракетних технологија, њен домет је ограничен на 290 киломеара. Лет ракете чија тежина у основној варијанти износи 3 т врши се у дијапазону висине од 10 до 14 хиљада метара по променљивој трајекторији. Ракета лако може да заобиђе препреке на које наилази – планине, брда и слично и да погађа циљеве који се иза њих крију. У овој ракети је у пракси остварен принцип „пуцај и заборави“ – она сама проналази циљ.

Георгиј Ванецов,