Каирски графити: глас протеста

Древни египћани били су први који су пре пет хиљада година подигли слике на зидовима у ранг високе уметности. А ми смо данас просто преузели штафету – шале се млади каирски уметници, који неуморно прекривају својим цртежима слободне зидове на градским улицама.

Од самог почетка Револуције 25. јануара зидови каириских зграда су процветали од парола, политичких позива, карикатура противника, речима жалости о погинулима у уличним сукобима и њиховим портретима. Ови млади уметници који данас излазе са бојама, четкицама и спрејевима на улице Каира такође не журе да прослављају владајући режим, сада већ нови.

30. јуни је прва годишњица ступања на дужност председника Мухамеда Мурсија који је изашао из покрета Муслиманска браћа. Које нове теме су се појавиле на у уличним графитима за протеклу годину? Једна од тема је, наравно, сам председник.

Говори Мохамед Гамал, студент једног од каириских универзитета.

- По мени Мурси за ову годину ништа није учинио за земљу. Мубарак је наравно био лош председник, али за време Мурсија осећамо да немамо председника уопште. Он само путује из једне земље у другу. Шта је урадио за ову годину? Наша осећања преносимо људима преко ових цртежа.

Друга нова тема протестних графита су постала сама Муслиманска браћа. Страшни чика са карактеристичном брдом један је од сталних ликова уличних паноа. Присталице браће су посебан објекат за критику. На једном од цртежа је сцена која представља уличну расправу, која започиње објашњењима ко је чији. Велики зли мушкарац саопштава да је он из „браће“. А ја из револуционара, одговара му тинејџер.

Уочи масовних маршева Мурсијевих противника заказаних за 30. јуни, друштво је наелектрисано – и то се види по свежим графитима. Не само оним на зидовима. Група младих уметника поставила је на тротоар једне од највећих каирских улица читаву галерију картонских плаката чији је главни смисао позив да се изађе на улице 30. јуна.

Говори учесник акције Мохамед Абдула.

- Сви смо ми студенти. Ми смо из разних универзитета, али познајемо се по друтшвеним мрежама. Не кријемо да смо незадовољни актуалном влашћу. Али не желимо да заустављамо возове метроа или да блокирамо путеве. Наша идеја је да у знак протеста учинимо нешто друштвено корисно. Зато смо почистили и опрали плочнике тротоара, обојили ивичњак а на самом тротоару поставили наше плакате. Позивамо све да изађу на улицу 30. јуна и да изведу марш протеста, при томе, посебно повлдачимо, искључиво мирно.

Ништа немамо против Мурсијеве личности, али Египат је превише велика земља за њега. Нама се не допада то што његова управа дели народ на два дела – присталице и противнике председника. Желели бисмо да код нас у земљи буде председник свих Египћана, а не само својих. Мир у друштву је оно што желимо.

Али за сада је Каиро, као и читав Египат, подељен на два дела. На то подсећају између осталог и улични графити – на картону и на зидовима зграда. И јасно је да ће овај идејни сукоб трајати и после 30. јуна.

Амру Бетљаги,