Макариоса памте и воле у Русији

Навршило се сто година од рођења првог председника Кипра, архиепископа Макариоса.
Он је показао свету једниствени пример пастирског и истовремено државничког служења друштву, сматра аналитичар православног часописа Фома Алексеј Соколов.

- Преседник-свештеник много је учинио за јединство и независност своје домовине. Трагична је историја његове борбе за ове велике циљеве, историја његовог одстрањења, изгнања и повратка у домовину. Верници и читаво руско друштво добро познају ову историју. Ми се сећамо прве посете Макариоса Москви 1971. године. У току ове посете десила се епизода која лепо карактерише личност архиепископа. Према програму високи гост је требало да посети Богојављенски сабор. У извесном тренутку обезбеђење га је тамо изгубило. Почели су да траже и нашли су владику у другом здању – он је заједно са свештеницима кренуо у дом пред цркве где се сакупила читава заједница. Отишао је да разговара са људима.

Колико Макариосов пример помаже да се одговори на питање о којем се дискутује у православном свету – треба ли црквена хијерархија да се бави политичком делатношћу? 

- Тешко је одговорити једнозначно. Пример Кипра је јединствен. Овде је од 16. века постојала институција етнарха, тачније лидера православне заједнице, који ју је заступао код турског султана. То је спој духовнеи световне власти који је зачет још у прошлости. Турску власт је на острву сменила британска колонијална власт. До 50-их година између ње и становника Кипра дошло је до оштре конфронтације, сепаратисти су у својој борби против Енглеза користили и терористичке акте. У таквој атмосфери Макариос је примио одговорност не самоза цркву, већ и за народ. Мисија је припала управо њему као најпоштованијем и најугледнијем лидеру. Да није било Макариоса, не зна се како би се развијала даља судбина Кипра. јер када су у току преврата црних пуковника у Грчкој архиепископа одстранили са власти, до споја са Хеладом ипак није дошло. Зато је север острва окупирала Турска. З амене је главна црта политичара и пастира Макариоса мудро вођство у име националне независности своје земље, и при томе одустајање од радикалних дејстава.

У којој мери Кипарска Православна црква наставља да прати завете Макариоса? Да ли она данас врши утицај на политку?

- Видимо да је и сада улога цркве у друштвено-политичком животу Кипра врло значајна. Њени архијереји су више путаизражавали мишљење о путевима ликвидације економске кризе. Црвка је чак нудила влади своју имовину за отплату дугова. Она је протествовала против услова које је наметнула тројка кредитора за реструктуризацију банака, што би могло да доведе до сиромашења становништва. Знамо за гневне речи архиепископа Хризостома на рачун финансијских власти земље, које су фактички помогле рођацима председника да спасу капитале. Кипарска црква која има посебан државни статус не може да ћути у судбоносним тренуцима по домовину. И на то грађане Кипра и читав православни свеt подсећа пример јединственог политичара и духовног пастира архиепископа Макариоса.

Гајане Ханова,