Војне полуге „кормилара“ Европе

Како се приближава самит ЕУ за питања политике у сфери безбедности и одбране, планиран за децембар, дата тема, судећи по изјавама политичара и коментарима штампе, стиче све осетнији значај. Ових дана, на пример, министар одбране Литваније која тренутно председава ЕУ, Јуозас Олекас, изјавио је у интервјуу балтичком Интернет-порталу Делфи да је међу главним приоритетима Литваније као земље председавајућег ЕУ активније укључивање учесника програма Источно партнерство у заједничку политику безбедности. Јуче су своје иницијативе изнели други „кормилари“ ЕУ, Европска комисија, као и представници земаља-локомотива – Немачке и Француске.

У току припреме за разматрање ове теме на предстојећем децембарском састанку шефова ЕУ један од литванских приоритета ће бити, по речима министра, тешња координација дејстава са земљама чланицама Источног партнерства. Јер безбедност региона у многоме зависи од наших односа са суседима, рекао је Олекас. При томе, безбедност не само региона, већ и читаве Европе.

Друга је ствар о којим суседима и којој безбедности се ради. О томе како је схватила 2008. године безбедност Грузија, она је очигледно показала својом агресијом против Јужне Осетије. Или следећа нијанса. У току маневара под окриљем НАТО-а, планираних за новембар на територији балтичких земаља, увежбаваће се, како се сазнало, дејства на одбијању „агресије“ од стране неке „судедне државе“. Ког се то судеда плаше на Балтику, између осталог и у земљи која председава ЕУ?

Војним полугама европске политике решила је да се окрене и Европска комисија. У изјави земљама чланицама ЕУ објављеној у Бриселу предлаже се да се између осталог уједине напори у сфери поизводње војне технике и наоружања. То ће омогућисти, сматра штаб ЕУ, економичније трошење средстава која се издвајају у одбрамбене сврхе. Још једна иницијатива која потиче од руководства Европске комисије и Службе спољних дејстава на челу са Врховним представником ЕУ за међународне послове и политику безбедности Кетрин Ештон јесте стварање европске службе обавештавања и безбедности. Експерти сматрају то својеврсним одговором на електронску шпијунажу САД у Европи и свету.

Тема самосталне одбрамбене политике није нова за Брисел, сматра војни експерт, главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко. Истина, посебне перспективе он за њу не види.

- ЕУ одавно изјављује да је спремна и да ће да спроводи неке војне операције, мада сасвим је очигледно да не може да то ради самостално, каже експерт. Пошто управо САД као главна земља у оквиру алијансе главни су иницијатор и донатор појединих војних операција. Па и војно-техничке могућности Европе су наравно ограничене у поређењу са америчким.

Експерт за питања безбедности немачког Фонда Бертелсмана Штефани Вајс директно повезује актуелну одбрамбену политику ЕУ са стратегијом НАТО-а.

- Разлози који се износе сада како у ЕУ, тако и у НАТО-у, а суштина се изражава термином „паметна одбрана“, своде се на то како у условима смањених средстава достићи максимум, рекла је за време разговора за Глас Русије Штефани Вајс. У првом реду ради се о томе да се сведу заједно оне снаге и могућности које још преостају. И ЕУ са њеном политиком у сфери одбрамбене безбедности најбоље је место где такво обједињавање може да буде постигнуто.

А земље Балтика дискутују ових дана о томе да направе заједничку балтику армију? Тако да европски политичари покрећу нове војне полуге.

Олег Севергин,