Са болесне на здраву главу

Ова је недеља у ЕУ обојена антируским бојама. На дневном реду седнице Европског парламента, који се завршио 12. септембра, налази се тачка која је била прилично јасно формулисана: „Притисак који Русија врши на земље чланице „Источног партнерства“ (у контексту предстојећег самита „Источног партнерства“ у Вилњусу).

Разматрање ове тачке је стављено у исти кош са дискусијом о унутрашњој политчкој ситуацији у Белорусији, која традиционално задаје главобоље Бриселу. Ипак, није тајна о којој земљи „Источног партнерства“ ће бити речи овог пута. ЕУ током последње недеље почиње активно да игра на „украјинску карту“. На самиту у Вилњусу, ЕУ жели да потпише са Кијевом Уговор о придруживању, у оквиру којег ће бити и део посвећен стварању Зоне слободне трговине. Слична зона може бити формирана и међу ЕУ и Грузијом.

Ипак, проблем је у томе, што су међусобни односи у троуглу Брисел- Кијев- Москва одређени не само политиком, већ и економијом. А економски показатељи јасно говоре да је украјинска економија много више повезана са руским, него са тржиштем ЕУ. Управо је Русија главни потрошач украјинске производње, трошећи 25% онога што украјинци извезу. На другом месту се налази Турска, која такође није део ЕУ. Критикујући Москву за разне смицалице против Украјине, руководство ЕУ је прећутало да ни они сами нису спремни да изађу у сусрет Кијеву у смислу перспектива ка евроинтеграцијама. Реч предајемо шефу одељења европске безбедности Института Европе при РАН Дмитрију Данилову:

- ЕУ са своје стране не може да определи вектор европских интеграција за Украјину. Кијев је, у суштини показао да је способан да иде тим путем. И зато, ово што се дешава око пројекта евроинтеграција Украјине, може се сматрати озбиљним полтичким притиском на саму земљу, на председника Виктора Јануковича и његову Владу.

Конкретно, у ЕУ не желе да буду повезани са било каквим обавезама. Ово омогућава Бриселу да игра, било на украјинску, или грузијску или молдавску карту.

Како је за „Глас Русије“ изјавио експерт Међународног института хуманитарних и политичких истраживања Владимир Брутер, према свему овоме не би требало односити се превише озбиљно:

- У Европи нико и није сматрао да је Украјина спремна и способна да у неком наредном, догледном периоду ступи у ЕУ. Ни у плановима саме организације то се нигде није помињало. Зато свако разматрање на тему да је Украјина нешто изгубила у смуслу кретања ка евроинтеграцијама, а да је на пример Молдавија добила је без основа.

Што се тиче Грузије-онда узимајући у обзир ниво руско- грузијских односа, кривити Русију за било какве покушаје да одлучује у име Тбилисија- значи само говорити оно што не стоји.

Петар Искендеров,