Русија ће ставити рампу за авганистански хероин

Зауставити наркоагресију из Авганистана, која је постала огромна опасност за националну безбедност земље - тај је проблем размотрен на седници Државног антинаркотичког комитета Русије под председништвом шефа ФСКН Виктора Иванова, одржаној 13. септембра у Чељабинској области.

Разматрање неодложних мера борбе против испорука авганистанског хероина у Русију одржало се у непосредној близини најдуже у свету руско-казахстанске границе. Њена дужина износи 7 и по хиљада километара.

Због свог географског положаја и социјално-економске ситуације Централна Азија, која се граничи с Русијом, постала је транзитна зона, кроз коју се испоручује већи део хероина, односно, 30 тона годишње. И то, 99 одсто дроге се увози преко стражарница граничне контроле. Таква је ситуација настала због акутног мањка техничких средстава и квалификованих стручњака. Изгледа да држава намерава да реши то питање у наредно време. Пред микрофоном је директор ФСКН Виктор Иванов.

- Критичан за формирање наркоситуације у Русији остаје спољни чинилац: опширна производња хероина у Авганистану, који, пре свега, преко казахстанске границе стиже у Русију. Председник је ставио задатак да се више пута повећа ефикасност борбе против шверца и учврсти режим пропуштања робе и људи на граници. Испуњавамо директне налоге, уходавамо међуресорску сарадњу. При томе је ситуација парадоксална. У земљи сваке године спречавамо 60 хиљада покушаја дистрибуције авганистанског хероина, преко шверца се реализује свега 200 кривичних предмета – трећина процента. Практично институт границе не ради у тој ситуацији. То је озбиљан проблем, јер институт границе мора да буде интегрисан у рад специјалних ресора.

Повлачење западних војника из Авганистана, планирано за идућу годигну, према прогнозама, још више ће погоршати ситуацију с наркотрафиком. Иначе, операција савезника, упркос њиховим добрим намерама, постала је узрок ширења криминалног бизниса. Дакле, Русија хтела-не хтела мора да узима у обзир лоше перспективе. Има шта да регулише. Например, све до сада ФСБ не води евиденцију грађана, који прелазе руско-казахстанску границу. Узима се у обзир само њихов број. Међутим, превоз робе и путника од момента формирања Царинског савеза Русије, Белорусије и Казахстана се повећо један и по пут. Само протекле године границу је прошло милион и по возила. Један њихов део је био искоришћен за шверц дроге. И то, криминалци користе нове начине превоза дроге, коју на обичан начин је немогуће открити. Ставе је у горивне резервоаре, рамове аутомобила, пакују као намирнице и индустријску робу. То се чини на фабрички начин – без скупе апаратуре се то не може наћи.

У тим најтежим условима специјални ресори и други органи власти намеравају да додеље авганистанском чиниоцу првостепену пажњу. Према оперативним информацијама, само у северним провинциама Авганистана је усредсређено више од 2 хиљаде нарколабораторија, које делују као индустријско-производни наркокластер, а које раде искључиво за руски смер. У Централној Азији делује 150 крупних наркојединица и 1900 организованих група, у којима се налази 20 хиљада активних чланова и 100 хиљада наркокурира, који учествују у транспортовању дроге у Русију.

Руске власти планирају да опреме границу и створе јединствени систем њеног функционисања, између осталог, консолидовани информативни систем, у којем ће сваки одговорни за неки део посла ресор имати своја пуномоћја. За сада је тај рад незадовољавајући. Кључни задатак је учинити границу механизмом развоја легалних економских и социјалних веза и неодољивом препреком за злочинце. Што се тиче сарадње Русије с њеним суседима, државе ОУКБ намеравају да створе специјани центар за операције против дроге. У његову надлежност између осталог ће спадати акције за спречавање наркотрафика на прилазима – у државама Централне Азије.

Илија Харламов,