Европа – отворени дом или тврђава?

После недавне трагедије код италијанског острва Лампедуза, где број погинулих у морској несрећи премашује вероватно 300 особа, у ЕУ све јаче се дискутује о неопходности ревидирања миграционе политике. Ова тема била је водећа на сасанку министара правде и унутрашњих послова земаља чланица ЕУ.

Иступајући на састанку, министар за унутрашње послове Сесилија Малмстрој осула је паљбу на низ држава, које, како она сматра, избегавају да реше проблем избеглица и илегалних миграната. На данашњи дан само 6 или 7 земаља преузима на себе основни део одговорности за то, а нас је у Унији 28, изјавила је Малмстрјом. Између осталог, по њеним речима, најмање миграната прима Чешка, Естонија и Шпанија. Сесилија Малмстрјом се обратила свим државама чланицама ЕУ са позивом да преузму на себе напоре расељавања придошлица. И ових дана сазнало се да је Лампедузу решио да посети шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу. Циљ, како је речено, јесте да се ода пошта људима који су покушали да стигну до европских градова, као и да се размотри са локалним властима могућност избегавања понављања сличних трагедија убудуће.

Низ европских политичара, представници опозиционих организација и многи медији позивају сада на легализацију масовне миграције африканаца у Европу и формирање јединствене политике у миграционој сфери. Окосница такве политике по њиховом мишљењу треба да буде равномерна расподела придошлица по свим државама ЕУ, а не само по јужним земљама континента. Код самих грађана ЕУ који се суочавају са овим проблемом не на политичком, већ строго на свакодневном нивоу, прилаз је, јасно је, други. Они се углавном залажу за јачање контроле на границама ЕУ.

За даље јачање пограничне контроле изјашњавају се представници земаља које више од других пате од илегалаца. Немачки министар унутрашњих послова Ханс-Петер Фридрих на пример, позвао је да се предузму строге мере против држава где оперишу трговци „живом робом“. Шверцери, рекао је он на састанку у Луксембургу, маме људе из Африке обећањима, узимају им новац и шаљу на трошним баркама преко Средоземног мора. Тако нешто не сме више да се допусти. Али где је излаз и има ли га? Учесници састанка у Луксембургу су се ограничили за сада само дискусијом. Једина конкретна мера о којој се говорило на састанку може да буде само стварање спасилачке службе која би деловала у читавом акваторијум Средоземног мора од Кипра до Шпаније. Шеф одељења за истраживање проблема европске интеграције Европског института Олга Потјомкина види решење проблема у путевима даље интеграције земаља чланица ЕУ.

- Промена курса миграционе политике дешава се већ неколико година, каже Потјомкина. Она води у страну јачања наднационалне компоненте. Јасно је да је граница заједничка, и треба да је бране не поједине државе чланице, већ ЕУ као таква.

У разговору за Глас Русије Олга Потјомкина је набројала низ корака које је предузела Европска комисија последњих година за оптимализовање политике ЕУ у погледу избеглица. Али већ раније поменути Нојс Дојчланд долази до закључка да промене курса неће бити, и да земље ЕУ у већој мери показују тежњу да подижу нове зидове око тврђаве Европе, него жељу да шире отварају своја врата за оне који траже бољи живот. Каква ће тенденција претегнути? Одговора за ово питање за сада нема.

Олег Севергин,