У Србији око 41.000 људи годишње оболи од малигних болести, а умре око 35.000. Та стопа је последњих деценија у великом порасту и то су најјачи аргументи против експлоатације никла који има канцерогени потенцијал, упозорава др Радомир Ковачевић, токсиколог.
Др Ковачевић је један од бројних стручњака који покушавају да спрече министра рударства Милана Бачевића да на силу спроведе идеју експлоатације никла у Србији
- Експлоатација се мора спречити. Никл је опасан по здравље када се налази у облику руде јер његове честице у форми оксида или сулфида лако доспевају у атмосферу и таложе се у животној средини. Овај метал има иритативне ефекте на слузокожи у респираторном и дигестивном систему, али упозоравам на то да има и канцерогена дејства. На листи Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ) једињења никла спадају у прву групу метала систематизованих по канцерогености - каже др Ковачевић.
Упозорења стручне јавности не дотичу превише министра Бачевића који је најавио да ће компанија “Србија никл” имати право да експлоатише овај токсични метал ако резултати истраживања покажу да то има смисла радити.
“Србија никл” добила је дозволу да почне истраживања на територији општине Трстеник, али се због оштрог противљења мештана и општинских челника она још не спроводе. Стручњаци се пак не противе самим истраживањима, али се плаше да би се тако на мала врата ушло у експлоатацију.
- Истраживање само по себи није опасно јер подразумева да се оде на терен, узме узорак и уради анализа. Али, зашто би истраживање никла радила компанија која има интерес да ради и експлоатацију, а не било која стручна национална институција - пита др Ковачевић и подсећа да су истраживања никла у Србији рађена све до 1966. године, када су показала да руде никла има изузетно мало и ни приближно довољно да би се експлоатација исплатила.
Истог мишљења је и Драган Јовановић, председник општине Топола који сматра да су истраживања никла само “маска” за почетак експлоатације која би имала катастрофалне последице.
- Плашимо се да је све то увод у експлоатацију. Сем тога, педесетих година прошлог века, у селу Липовац код Тополе, истраживања су већ рађена и резултати су показали да никла има у изузетно малом проценту. Ипак, ако се ово мора радити по сваку цену, онда позивамо државу да ангажује своје институције које ће истражити никл. Немамо поверење у фирме са стране иза којих се крију ко зна какви интереси и нећемо да дозволимо да такве фирме тек тако руинирају цео крај - поручује Јовановић.
С друге стране, министар Бачевић најавио је да ће се нови закон о рударству наћи пред посланицима Скупштине Србије до краја године.
То је прљава технологија
Ради се о преношењу прљавих технологија из развијених земаља у неразвијене, па и у Србију, каже др Радомир Ковачевић.
- Представници једне компаније, чини ми се из Велике Британије, долазили су код нас још 2004-2005. године с намером да истражују и експлоатишу никл, тврдећи да је то безбедна по здравље, али тада им је постављено питање зашто ову руду не експлоатишу у својој земљи.
