Историја Русије у дневницима

Катастрофа велике силе у уметничком осмишљавању – такву књигу је представио у Москви популарни писац и историчар Едвард Радзински. Његов нови роман се назива Кнез. Белешке цинкароша. Он је посвећен последњим деценијама Руске империје.

Књига је заснована на реалним догађајима. Али по жанру то је узбидљиви детективски роман чији јунаци су терористи, агенти тајне полиције, велики кнежеви, писац Достојевски, као и царске жене и кварне љубавнице. Јер и најтрагичнији догађаји не укидају љубав. Чак напротив: понекад она може да приближи историјску катастрофу, која је, како сматра Едвард Радзински, постала за Русију револуција 1917. године. О том глобалном догађају један од савременика је рекао: Народ је одувао династију Романових као перо са рукава. Едвард Радзински тврди супротно: у једном трену је немогуће збацити монархију од триста година. Русија се кретала ка револуцији од почетка 19. века, и ма како то било парадоксално, руски самодршци су много учинили за то да се она деси. Посебно цар Александар Други. О њему се и говори у књизи.

- Сада постоји идеја да је његова највећа грешка била та што је укинуо феудално право. Безумници који то говоре не схватају да је највећа грешка било то што када је цар започео реформе, покушао је да их укине.

Писац представља историјске догађаје очима самог цара. Александар Други води тајни дневник у којем описује пет покушаја атентата на њега и своју последњу безуму љубав. Књига је стилизација царевог дневника, који је заиста постојао, примећује Едвард Радзински.

- Дневник је онај рукопис где се човек труди да говори о себи истину, али може да лаже највише. Он одлучује да пише најстрашнијег дана после првог атентата. Пуцањ у цара није само покушај да он буде убијен. Тим пуцњем је била разорена аура недопуштености. И читав царев дневник је ужасна истина коју он постепено открива: како би се спасло самодржавље, оно мора да се ограничи.

Рукопис Александра Другог доспева у руке измишљеног лика – угледног кнеза који срађује са тајном полицијом и тајним револуционарима. Али управо страст према извесној Црној Мадони наводи агента да финансира крвави терор против монархије. Између осталог, двоструки агент такође говори о себи у дневнику који је писац саставио из аутентичних извора.

То су два погледа на догађаје. Алексадрове предтавља његов дневник. А постоји и прича другог човека који је у срцу догађаја, и говори о њима такође. Зато остаје могућност да се одлучи ко је од њих у праву.

Едвард Радзински раније ни једном није давао пристанак на екранизацију својих књига, али овог пута је изневерио ово правило. Кнез ће бити екранизован:

- Хтео бих да ове слике постану живе. То је тако написано. Тачније све време видите сцене. Мој задатак је био да вас учиним сведоцима.

Писац се мирно односи према томе што његова дела могу да се скину са такозваних пиратских сајтова. Прошла су времена када су се књиге продавале у огромним тиражима, размишља Едвард Радзински. А на Интренету су милиони погодака, много одзива читалаца, између осталог са захвалношћу.

Јелена Андрусенко,