Немачка: велика коалиција и велики проблеми

Много питања изазива објављен у Берлину састав нове владе Немачке. Са фигуром федералног канцелара све је јасно. Ову дужност је просто морала да заузме победница општих избора Ангела Меркел. Ипак у саставу кабинета постоје и мине са одложеним паљењем.

Ради се о томе што је угледни кабинет објединио присталице дијаметрално супротних антикризних стратегија. Док се конзервативни блок ХДС/ХСС у целини залаже за наставак курса строге штедње, њихови опоненти левог центра из СДПГ инсистирају на потреби увећања трошкова на социјалну сферу и друге пројекте који могу да пруже потребан импулс економском расту. Штедети или трошити? – овај спор се до данас водио на нивоу читаве ЕУ. При томе сама Немачка се држала концепције штедње. Сада се дискусије премештају на владин ниво главног донатора и локомотиве еворпске економије. Треба узимати у обзир да немачке власти морају да делују у сложеном спољном окружењу, у условима оштре критике низа лидера ЕУ, и не само – истакао је у разговору за Глас Русије експерт за Немачку Европског института РАН Владислав Белов:

- На ситуацију се надовезује притисак од стране америчких рејтинг агенција. На овај притисак Ангела Меркел, истина, традиционално одговара прилично оштро у том смислу да је нама све једно, ми се не плашимо, и све ове претње Немачкој ништа не вреде. Ипак, око Немачке се систиче сложена слика. Министар финансија Волфганг Шојбле чак сматра да је добро када Немачкој прете исте те рејтинг агенције. По његовом мишљењу, то треба да натера друге земље да прихвате немачки предлог.

Социјал-демократама је пошло за руком да добију за себе још једну важну дужност у новој влади – дужност министра рада и социјалних питања. Њу је заузела Андреа Налес. Није тешко предвидети да ће она почети да инсистира на издвајању додатних асигнација за социјалне потребе. Ипак у новој влади постоји противтежа у лицу члана извршног савета Европске ЦБ из Немачке Јорга Асмусена, који прелази да ради у новој влади као државни секретар у министарству рада и социјалних питања. Познат је и његов строг став у погледу попуштања Грчкој. Упоредо са тим Јорг Асмусен је деловао усклађено са актуалним шефом ЕЦБ Мариом Драгијем по таквим питањима као што је пдоршка издавања банкама дугорочних кредита и покретање програма откупа државних облигација Outright Monetary Transactions . Одлазак Асмусена је стратешки губитак за ЕЦБ, а сам Марио Драги је принао да ће му недостајати Јорг.

Неповољан је и спољни европски фон формрања нове немачке владе. Крајем прошле недеље просечни индекс највећих европских предузећа Stoxx Europe 600 смањио се за 0,98%, достигавши 310,24 пункта. То је миниламна цифра од 9. октобра. Како је реферисала непристрасна статистика, обим индустријске производње у зоне евра у октобру текуће године пао је за 1,1% у поређењу са претходним месецом. То је постало најзначајније снижење од септембра 2012. године. Евроексперти, напротив, очекивали су индустријски раст за 0,3%. Тако да нова влада Немачке нема времена да се загрева.

Петар Искендеров,