Исток - Запад: слободној трговини смета неједнакост

Током самита Русија-ЕУ, Владимир Путин је говорио о могућности стварања слободне зоне трговине међу ЕУ и Евроазијске економске уније . Према мишљењу стручњака, неопходност трговачке интеграције Истока и Запада данас диктира време.

Подсетимо, да ће се 1. јануара 2015.године на територији јединственог еконосмког простора, укључујући Русију, Белорусију и Казахстан, завршити процес формирања Евроазијске економске уније. Иступајући пред својим колегама из ЕУ, на самиту у Бриселу, руски председник Владимир Путин је истакао да европски и евроазијски интеграциони процеси не противрече једна другом. Обзиром да су оба интеграциона модела формирана на сличним принципима и да се темеље на нормама СТО, њихова би комбинација могла донети узајамно позитиван ефекат и омогућити раст робне размене. Због тога, рекао је Путин, Русија предлаже руководству ЕУ да проучи могућности формирања зоне слободне трговине имеђу ЕУ и Евроазијске економске уније.

Овај је предлог потпуно реалан, тим пре што су разне шеме стварања трговачко- економских унија познате одавно, сматра генерални директор Пословног центра „Економски развој ЗНД“ Владимир Савченко:

- Уговор о Царинској унији и јединственом економском простору Русије са Белорусијом, Казахстаном, Киргизијом и Таџикистаном је потписан још 1999. године. А сам механизам слободне трговине – по том принципу данас функционише више од 300 организација. Данас се форимирају и чак врло егзотични савези између држава које не спајају заједничке границе, као што су ЕУ и САД. Данас постоје такве интеграционе зоне слободне трговине као што су Кина- Нови Зеланд или ЕУ- Индија или САД- Јужна Кореја. А тамо где постоје зајдничке границе, само је питање времена кад ће се некакав савез или унија оформити.

Друга је ствар што се, сматра Владимир Савченко, ЕУ, која и сама преживљава економску кризу, бори за сопствени тржишни простор. Под притиском корпорација, које не успевају да изађу на крај са смањењем потражње, ЕУ је спремна да економски заузме суседне државе којима је иначе неопходна модернизација. Ипак, теоретски, политички мотиви не би требало да утичу на ефикасност економског инструмента, каква и јесте зона слободне трговине.

У међувремену, у ЕУ прилчно хладно прихватају било какве интеграционе инцијативе које потичу из Русије. Потенцијал Евроазијске економске уније са њених 165 милиона потрошача и укупним БДП који прелази 2 билиона долара изгледа прилично импресивно. Ипак, председник Источног комитета немачке економије Екхард Кордес још се 2012. године бринуо да Украјина не постане део ове Уније. А генерални директор за питања трговине из Еврокомисје Џејн Амилхат је својевремено изјавила да би формирање Уније изазвало додатне пробелме у односима ЕУ са Русијом, Белорусијом и Кзахстаном.Очигледно се европски партнери боје појаве нових протекциониситчких баријера које би могла увести Евроазијска економска унија. А још више од тога, боје се да би још држава могле постати чланице ове Уније.

Никита Сорокин,