Зашто су телефонске анкете непоуздане: “Истраживања” као предизборна обећања!

Код обичног, сасвим просечног познаваоца математике, који не треба бити натпросечно интелигентан, салве смеха изазивају разне, на брзу руку склепане, агенције и приучени новинари, поготово када у финишу свог текста напишу: „Стандардна могућност статистичке грешке у овој анкети износи +/- 4 %.“ ТО ЈЕ ГЛУПОСТ! Пре би се могло говорити о варирању резултата, који износи између 10 и 15%, минимално, па су резултати избора често потпуно супротни од очекивања телефонских анкетара. Наиме, телефонска анкета никада се код релевантних полстера не доживљава озбиљно, те више служи као забавна тема за разговор са колегама. Из више разлога. Замислите веродостојну анкету у којој се готово 50% испитаника не жели децидирано изјаснити о свом фавориту. Питање је зашто је то тако? Ради се о логичном закључку јер се наше друштво налази у страху и у овим анкетама бирачи даје СОЦИЈАЛНО ПРИХВАТЉИВ, А НЕ ИСКРЕНИ ОДГОВОР. За разлику од телефонског – код теренског истраживања на великом броју испитаника ( 1500-5000 грађана ) број неодлучних је на граници од 25%. Наравно да и теренско истраживање има својих мана, пре свега због људи који на терену спроводе та истраживања. Управо због тих аномалија, дечјих болести, истраживачи никада нису ” погодили ” изборне резултате у Србији, још од 2000 године. Колико год је закључак код оваквих текстова често намештен, почетак је често ступидан, те најчешће (у зависности од “слободне новинарске интерпретације) почиње слично овом: “У телефонској анкети коју је од 6. до 9. марта обавила агенција Про позитив, на репрезентативном узорку од 1.409 испитаника, сазнали смо изборно опредељење 63% испитаника, а нисмо могли да сазнамо изборно опредељење 37% испитаних грађана. Међу њима, једни кажу да нису сигурни за кога ће гласати (13% од укупног броја испитаника), други не желе да кажу за кога ће гласати (12%), трећи изјављују да неће изаћи на изборе (12%).” и тако даље… Даљи текст сам по себи укида сваку објективност и обесмишљава свако будуће телефонско истраживање које ће до изборне тишине колати (како се избори буду приближавали то ће се наставити још већом жестином) нашим медијским простором. На страну што агенцију Про позитив нисам успео да пронађем нигде – ни на нету ни у АПР-у. Због чега телефонске анкете, озбиљне новине и новинари не узимају у као основ за писање текста: 1. Телефонским контактом човек у старту осети одбојност према ” уљезу ” с друге стране жице. 2. Управо због чињенице из тачке 1., грађани радије остану неодлучни него да своје размишљање повере непознатој особи којој су тек чули глас, без обзира колико он био милозвучан.. 3. Могућност грешке код таквих анкета никада није мања од 10%. 4. Телефонске анкете никада не износе разлоге због чега су одабрали баш тог, а не неког другог кандидата или те разлоге агенција није адекватно преставила јавности. 5. Оно што је у свему томе најгоре и граничи са одређеном врстом лудила, јесу медији који пристају на такву игру, неретко као и сами клијенти ” еминентиних агенција за истраживање тржишта “. Уместо да уредници, своје пипке усмере према истраживањима која носе са собом велику дозу веродостојности и могућност “погађања” изборних победника, они и даље омаловажавају труд релативно непознатих, но зато поприлично професионалних новинара. Апсолутно ми је разумљиво зашто је тако – медији у Србији функционишу по закону спојених судова у којима је све умрежено и повезано. Уколико би се та уходана шема пореметила постоји могућност да се све сруши као кула од карата. И на крају али не као последње савет новинарима – окрените се према властитом дворишту, оканите се преправљања текстова које сте добили. А за бираче и странке савет: једино релевантно истраживање у Србији ће бити оно спроведено 16-тог марта. Видимо се на биралишту! П.С. За оне који желе да сазнају нешто више о телефонским истраживањима пар линкова… Уколико вам је и то мало – ко нема у вугла има у гугла. https://business.illinois.edu/shavitt/BA_531/Groves-week11.pdf https://www.ropercenter.uconn.edu/education/polling_fundamentals_error.html Извор: Аналитика