"Аида" Петера Штајна – прича о великој љубави

У московском Музичком позоришту Станиславски и Немрович-Данченко даје се суперпремијера: Вердијева "Аида" у поставци истакнутог европског мајстора Петера Штајна. Од три представе које је редитељ поставио у Русији, то је једини рад у оперском жанру.

Веома волим музику и умем да радим са оперским уметницима, тврди 76-годишњи доајен режије. Поставке Петера Штајна изводиле су се у миланској Скали, Бечкој државној опери, у позориштима Цириха, Лиона, Барселоне... И коначно, Москва. И најчувенија опера Ђузепеа Вердија "Аида".

Представа ће несумњиво имати успеха. У њој има живота, страсти – то је главно за сваку представу, било драмску, било музичку. За разлику од Ескилове "Орестије" и Шекспировог "Хамлета", које је Штајн поставио са руским драмским уметницима и у којима није штедео разне редитељске поступке, у опери он у целини иде за музиком, строго пратећи партитуру. Изгледа да је узет у обзир сваки детаљ: композитор има седам сцена – и редитељ такође, после сваке сцене спушта се завеса... Декор није гломазан, прецизан је, перципира се као својеврсни архитектонски симбол Древног Египта у којем се одвија радња. У костимима је очигледан египатски колорит, али они би могли да се носе и у наше дане. Што се тиче тумачења сижеа... Ово је прича о великој љубави – каже Петер Штајн. Музчки рукововодилац псотавке, главни диригент Позоришта Станиславског и Немирович-Данченка Феликс Коробов у потпуности дели мишљење редитеља.

- Када смо почели да радимо, прво на шта смо обратили пажњу је да се читава партитура у три четвртине састоји од нијанси „пјано“, „мецо-пјано“, „мецо-форте“. То је врло интимна опера, врло интимни сиже. Да, он се одвија на позадини великих политичких догађаја. Али то је свеједно опера и три заљубљена.

Љубавни троугао који раздире и на крају крајева доводи до трагичне смрти робињу Аиду, храброг војника Радамеса и ћерку фараона Амнериса, доминира у читавој представи. Ратови, политичке интриге, судови повлаче се у други план. Управо тако је замислио композитор своју '"Аиду", уверен је Петер Штајн. Редитељ је у недоумици поводом неких савремених поставки ове опере.

Уместо да се једноставно исприча прича несрећне љубави тих људи, из неког разлога смештају их или у совјетско, или фашистичко време, час тобоже у прави Египат, мада не могу да замислим како то може сада да се представи! У Аиди има уметака источне музике и када при томе на сцени приказују људе који се налазе или у концентрационом логору, или у офису са компјутерима, то изгледа у најмању руку незграпно.

Наравно, политика ме брине и имам сопствено мишљење о свим питањима, али то ми не смета да радим свој посао. Једноставно увек имам у виду да радим за публику. Редитељ не крије да је задовољан московском поставком.

Руски певачи, руски диригент и немачки редитељ уложили су напор да италијанска музика звучи онако како треба. Огромна снага музике састоји се у томе што је она свуда, она је јасна свима, независно од националности.

Рита Болотска,