ПРЕТИ ЛИ УКРАЈИНИ НОЋ ДУГИХ НОЖЕВА ?

Сличности између фашистичке Италије  и нацистичке Немачке и  данашње  Украјине су очигледне.Иста бандитска  , запенушана расправа с опонентима, иста прфетензија на „изабраност „, иста мржња и прогон „неукрајинаца „, иста  жудња за атрибуцијом  и плачњивој самохероизацији, иста љубав  за урликањем „бробених песама „. 

Сличне су и претензије за „Великом Украјином“.Истоветна је улога  олигарха у Украјини са крупним капиталом у Мусолинјевој Италији и  Хитлеровом Немачком у органозовању државнопг удара који је довео на власт хунту  у Кијеву.

Сашко Музичко и Ернст Рен

Али мора се истаћи и следеће. У фашистичкој Италији и  нацистичкој Немачкој шовинисти и есктремисти су  релативно брзо   су  се појавили   у различитим  крајеве тих земаља. У Украјини  фашситичка ескалација је захватила пре свега привредно и економски најзаосатлије  делове државе.

Украјински фашисти с једне стране претендују да су баш они  носиоци „ истински украјинске „ културе, док с друге стрне, што је карактеристичо за провинцијски ограничене људе , украјински  „западњаци „  се бусају у прса како су баш они  носиоци највише  светске културе, чији се симбол  изражава појомом „Европа“. 

Отуда су   украјински фашисти окупљени на Мајдану „из грла бијела „ за свпојим „фирером „  боксером Кличком скандирали не сувише умну паролу „Украјина це Европа!“( Што је сито тако „ново „ као да су узвкивали „Уганда  це Африка „ или“ Камбоџа це Азија „ !)
 

Током две деценије „несамосталности“, „заапдњаци „ су постигли велики успех  у пропаганди својих претензија и најављивау својих претензија  да на  културну хегемонију у Украјини убеђујући народ да  је боље развијени Југ и Исток земље  културно заостао , а њихово становништво „недовољно „ украјинско.  И упарво та културна агресија  је изавала отпор на Југу и Истоку Украјине и зато  фашистичке снаге настале на Западу земље , нису могле постаи свеукрајинске.Анкете спроведене  у Украјини на почетку   кампање  за председничке изборе су показали  да фашистичке партије и организације  у овој земљи ужувају  само незнатну подршку .Без обзира на њихову одлучујућу улогу у државном преврату нису заузели водећу позицију утиму Турчинова- Јценка .Осим тога,очевидни су и неки покушаји, бар пред јавношћу , да се  одстране из власти из валсти они  чијом заслугом  уз подршку Запада се кијевска хунта   је  и зазела управљачке позиције у Украјини.
 

Стога се неизбежно намеће  аналогија  онога што се сада дешава у Украјини  са догађајима у Немачкој 1934. Годину и под после доласка Хитлера на власт,  од 4,5 милиона бојовника ни издалека сви  нису добили  оно  на шта су рачубало, и што им је од анцистишке врхушке било обећано кад су  с   бакљама у руци марширали по Берлину.

 Изражавајући расположења незадовољних, њихов  вођа  Ернст Рем , који је у децембру 1933. Постао члан Владе,у својим иступањима је нападао  чланове рахсвера  као и неке рукводиоце нацистичке партије  због њиховог „конзевратизма „  и чак пропагирао неопходност   „друге револуције „.Почео је убфразано наоружавање  припадника  својих СА одреда.
 

 У јуну 1934.г. начелник штаба СА  је већ располагао са 177.000  карабиуна и 1900 пушкомитраљеза, а Рем је те године формирао и моторизоавне,војно-поморске, ваздухопловне и тенковске јединице СА.